Архимандрит Јустин (Тасић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
'''Јустин Тасић''', (световно име Милисав ([[Бијела (Вишеград)|Бијела]], код [[Вишеград|Вишеграда]], [[5. фебруар]] [[1936]] — [[Рисан]], [[11. јануар]] [[2005]]) био је [[архимандрит]] и [[игуман]] [[манастир Високи Дечани|манастира Дечани]] и [[Манастир Савина|манастира Савина]].<ref>[https://svetigora.com/sjecanje-na-pastira-velikog-srca-arhimandrita-justina-savinskog/ Сјећање на пастира великог срца – архимандрита Јустина савинског] svetigora.com</ref>
== Биографија ==
Милисав Тасић рођен је [[5. фебруар]]а [[1936]]. године у засеоку Тасићи, село [[Бијела]], у општини [[Вишеград]], а крштен у манастиру [[Добрун]], који је на сат времена од Тасића. Основну школу завршио је у [[Добрунска Ријека|Добрунској Ријеци]], гимназију у [[Вишеград]]у, потом одлази у Вучитрн на одслужење војног рока, где се разбољева и после операције бива отпуштен из војске. Већ [[1957]].године одлази у манастир [[Манастир Бања|Бању]] где постаје искушеник. Због проблема које је створио породици овим чиним, убрзо се враћа кући. Старији брат Милован му тада налази посао у грађевинској фирми у [[Сарајево|Сарајеву]] у којој ради као благајник и референт за пријем радника. Истовремено у Сарајеву завршава и Вишу економску школу.
С пролећа [[1961]]. године, по савету игумана манастира [[Манастир Бања|Бање]] Пахомија, одлази у манастир [[Високи Дечани]] у [[Метохија|Метохији]]. Mонашки постриг примио је из руке тадашњег епископа рашко-призренског [[Патријарх српски Павле|Павла]], 6. марта [[1963]]. године и дато му је име Јустин, исто оно које је носио духовни отац тадашњег анхримандрита Високих Дечана Макарија, који је без трага нестао на Косову у току Другог светског рата. На Томину недељу [[1964]]. године монах Јустин биће рукоположен за јеромонаха. Међу бројним монасима који су у то време боравили у Дечанима био је и Ристо Радовић – садашњи [[митрополит Амфилохије]]. Скоро сви искушеници оца Макарија успешно су окончали богословску школу. Тако је и Јустин [[1971]]. године завршио [[Призренска богословија|Призренску богословију]]. А [[1977]]. године, због болести оца Макарија, за игумана манастира [[Високи Дечани]] постављен је отац Јустин, који ће се наредних година старати и о старом и слепом игуману Макарију и, уз његову помоћ, водити манастирске послове. Све до своје смрти [[1981]].године, отац Макарије биће му ослонац и саветoдавац око материјалног пословања, администрације, рачуноводства. Из тог времена потичу и многа пријатељства оца Јустина и многих истакнутих научника и интелектуалаца који су били укључени у радове на обнови манастира. У годинама свакојаких животних искушења на Косову и Метохији отац Јустин умео је да изгради односе међусобног поштовања и поверења са локалним Албанцима, који су традиционално поштовали ову српску светињу и мошти [[Стефан Урош III Дечански|светог краља Стефана Дечанског]], штавише био је и кум у тридесетак албанских породица.
Отац Јустин увек је тежио да манастир буде испуњен великим бројем монаха, зато је његова радост била неизмерна када је марта [[1992]]. године, по благослову тадашњег [[Артемије Радосављевић|епископа рашко-призренског Артемија]], братство из [[Манастир Црна Река|манастира Црна Река]] прешло у [[Дечане]]. Исте године произведен је у чин [[архимандрит]]а, а потом постављен за управитеља [[Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора)|манастира Ђурђеви Ступови]], код [[Берана]], где борави неколико месеци, да би 2. септембра исте године био постављен за настојатеља [[Манастир Савина|манастира Савина]], у [[Херцег Нови|Херцег Новом]], у коме остаје до своје смрти јануара [[2005]]. године.
== Референце ==
|