Мајданпек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 35:
Мезолитски археолошки локалитет [[Власац]], који припада култури Лепенског вира и датира се у 7. миленијум п. н. е., налази се три километра низводно од Лепенског вира. Власац је откривен касније, а сматра се старијим од локалитета Лепенски вир. У културном слоју истражени су остаци станишта (47 објекта), 87 гробова, као и више од 35.000 предмета.<ref>[https://www.academia.edu/219278/Dating_burial_practices_and_architecture_at_Lepenski_Vir The Iron Gates in prehistory: New perspectives], ur. Clive Bonsall, Vasile Boroneant i Ivana Radovanović, BAR International series 1983, 2008.</ref>
 
[[Рудна Глава (археолошки локалитет)|Рудна Глава]] археолошко је налазиште у близини [[Рудна Глава|истоименог села]] недалеко од Мајданпека, у залеђу горњег дела Ђердапске клисуре. Локалитет припада [[Винчанска култура|Винчанској култури]] и представља средиште једног од најранијих рудника бакра на Балкану.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:519812-U-Srbiji-vadjena-prva-ruda-na-svetu ''У Србији вађена прва руда на свету''], В. новости, Борис Субашић, новембра 2014.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/913468/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html ''Енциклопедија за радознале''], РТС, 2011</ref><ref>[{{Cite web |url=http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/rudna_glava |title=Споменици културе] |access-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101152721/http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/rudna_glava |archive-date=01. 01. 2015 |url-status=dead }}</ref> <ref>[http://geoliss.mre.gov.rs/?lang=sr&page=galerija&dir=galerija/slike/13.%20Geonasledxe/Rudna%20Glava Галерија слика локалитета Рудна Глава]</ref> Рудна Глава простире се са обе стране Шашке реке, а рудници из [[Енеолит|раног енеолита]] (5000. година п. н. е.) откривени су у копу модерног рудника. Вађене су руде [[малахит]] и [[азурит]], које се топе на 700 °C и из којих се добија бакар, а у 30-ак рударских окана постојао је знатан број платформи, тј. јама у облику левка.
[[Датотека:Majdanpek, 1962.jpg|мини|лево|Мајданпек шездесетих година прошлог века]]
 
Ред 43:
У првим деценијама [[1. век]]а н.е. [[Антички Рим|Римљани]] освајају ове крајеве након чега од [[Средоземно море|медитеранске]] постају континентална сила. Убрзо оснивају граничну покрајину под називом [[Мезија]] која ће се касније поделити на Горњу и Доњу. У [[4. век]]у рударство и металургија доживљавају свој врхунац о чему сведоче бројна римска окна која су открили савремени рудари, у [[20. век]]у. Због [[Тетрархија|грађанског рата]] и честих упада [[Варвари|варварских народа]] на дунавским границама долази до распада [[Римско царство|Римског царства]] чију ће традицију рударења на овим просторима наставити [[Византијско царство|Византија]], односно Источно римско царство, која ће прерасти у једину праву силу све до доласка почетком [[6. век]]а [[Словени|Словена]] чије племе, Тимочани, насељава ову област. Тада долази до прекида рударске традиције која добија локални карактер све до развијеног [[Средњи вијек|Средњег века]].
 
Рударство на овим просторима покрећу средином [[13. век]]а немачки рудари [[Саси]], који су ове крајеве доспели бежећи од [[Татари|Татара]]. У то доба они добијају позив од краља [[Стефан Урош I|Уроша]] да дођу у Србију. О присуству Саса у овим областима најбоље сведоче топоними, Шашка река и ревир Швајц. На обалама реке Шашка која се улива у [[Поречка река|Поречку реку]] пронађене су топионице које би упућивале на присуство средњовековних рудара Саса. Након пада Србије под [[Османско царство|османлијску]] власт [[1459.]] године рударство у овим крајевима добија локални карактер. На подручју Мајданпека рударске активности обнављају се у време султана [[Сулејман I|Сулејмана Законодаваца]] око [[1560.]] године и трајаће великим интезитетом до [[1690.]] године, када након битака у оквиру [[Велики турски рат|Великог турског рата]], тачније у периоду од [[1688.]] до [[1690.]] године, поново добија локални значај јер долази до страдања самог места у којем је дотад постојало више од 500 кућа и велика занатска и трговачка чаршија.<ref name="automatski generisano1">[http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf ''Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године''] {{Wayback|url=http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf |date=20150106094502 }}, Срђан Катић, 2006.</ref> У периоду од [[1560.]] до [[1690.]] године, осим рудника Куре у [[Анадолија|Анадолији]], Мајданпек је био највећи рудник бакра у Османском царству. Назив рудника (мајдана) у то време садржао је [[старословенски]] придев медни, што значи бакарни Пек.<ref name="automatski generisano1" /> Име насеља Мајданпек по пореклу је историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење „рудник бакра (мајдан) на златоносној реци (Пек). Из тог доба је и назив Ђердап који има корен у староперсијској речи гирдап, која значи вртлог, вир. Из османског периода је такође назив за оближње мајданпечко брдо Караоглан за које се сматра да је добило име према богатом закупцу рударских копова Николи Караоглу (Црни) са краја [[16. век]]а. Занимљиво да је последњи симбол и оаза оријента на Ђердапу постојала све до [[1970.]] године када је потопљена [[Ада Кале]] - речно насељено острво - са којег су се становници одселили у [[Турска|Турску]].<ref>[https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1111922 Ада Кале - острво из душе], Момир Турудић, Време, 2013.</ref> Рударење је накратко обновљено након хабзбуршких освајања [[1719.]] године. Због учесталих аустријско-турских ратова у [[18. век]]у рударска активност добија локални карактер, а обнављена је средином [[19. век]]а.
[[Датотека:J26 055 Satteltank-B1’n2t.jpg|мини|десно|200п|Британска парна локомотива „Милан" (600 mm) из [[1882.]] године израђена у Мајданпеку. Изложена у [[Железнички музеј узаног колосека|Железничком музеју узаног колосека]] у [[Пожега|Пожеги]] на [[Пруга Београд-Бар|барској прузи]]. У музеју се чува и аустроугарска локомотива „Рама" (760 mm) из [[1873.]] године, а сматра се да је она довукла први воз у [[Сарајево]].]]
[[Датотека:Прва топионица Мајданпек.jpg|мини|лево|200п|Државна топионица [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]] Мајданпек ([[1849]]-[[1859]]) којом су ударени темељи [[Тешка индустрија|тешке индустрије]] у Србији и на Балкану. Цртеж [[Феликс Каниц|Феликса Каница]] из [[1861|1861.]] године.]]
Ред 199:
* [http://www.paundurlic.com/photo/index.htm Фотографије града]
* [https://web.archive.org/web/20090626234453/http://www.centarart.com/ Центар за културу Мајданпек]
* [https://web.archive.org/web/20091029092445/http://www.globalnoselo.com/majdanpek-info/ Глобално село]
* [http://www.majdanpek.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=62&Itemid=62&showall=1 Културне институције у Мајданпеку]
{{Општина Мајданпек}}