Милић Радовановић Младен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 30:
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Његово име носи једна улица у Крагујевцу.<ref>[https://www.planplus.rs/kragujevac/ulica/milica-radovanovica/612606111 planplus.rs]</ref> Године [[1971]]. испред Виноградареве куће у Тополи, у којој се тада налазио Музеј „Топола у Народноослободилачком рату”, постављен је [[Споменици НОБ у Тополи|споменик „Камени букет”]], рад вајара [[Милија Глишић|Милије Глишића]] који представља четири камене бисте, односно главе израђене у мермеру. То су бисте четири народна хероја из тополског краја — [[Даринка Радовић|Даринке Радовић]], [[Софија Ристић|Софије Ристић]], [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевића Шпанца]] и Милића Радовановића.{{sfn|Поповић|1981|p=238}}<ref>[{{Cite web |url=http://www.oplenac.rs/wp/?page_id=10 |title=Виноградарева кућаtopola.rs] |access-date=23. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180624010356/http://www.oplenac.rs/wp/?page_id=10 |archive-date=24. 06. 2018 |url-status=dead }}</ref> Такође његово име носио је и средњошколски центар у Тополи, данас Средња школа „Краљ Петар Први”, испред чије зграде му је 1970. године постављена бронзана биста, рад вајара [[Стеван Боднаров|Стеван Боднарова]].{{sfn|Поповић|1981|p=239}}
 
== Референце ==