Никола Пашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 94:
Године 1881. кад је званично основана [[Народна радикална странка]], Пашић је био први председник Главног одбора. Странка је брзо стекла популарност; радикали су на изборима септембра 1883. освојили 54% гласова, док је Напредна странка која је подржавала политику краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] добила 30% гласова. Упркос убедљивој победи радикала, [[аустроугарска|проаустријски]] настројени краљ Милан, који није подносио [[Русија|проруског]] Пашића и Радикалну странку, за председника владе номиновао је нестраначку личност [[Никола Христић|Николу Христића]].
Ову натегнуту ситуацију је још погоршала одлука владе да одузме оружје од становништва пошто је требало да се оснује редовна војска. Као последица тога у источној Србији избила је [[Тимочка буна]]. Краљ Милан је за буну оптужио радикале и послао војску да угуши буну. Пашић је једва избегао хапшење побегавши у [[Бугарска|Бугарску]]; у децембру 1883. у одсуству је осуђен на смрт. Још 21 особа је осуђена на смрт, а 734 је затворено.{{напомена|Краљ Милан Обреновић помиловао је неке страначке прваке, у чему је велику улогу одиграла др [[Марија Фјодоровна Зиболд]], лекарка коју је Пашић упознао још на студијама у Швајцарској, а која је у Србију дошла са руском санитетском мисијом током [[Први српско-турски рат|Првог српско-турског рата]] и ту остала до краја живота.<ref name="Књиженство">{{cite journal|last=Милановић|first=Јасмина|title=Војска милосрђа|journal=Књиженство|url=http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=151|accessdate=24. 11. 2016|publisher=Филозофски факултет}}</ref> По гушењу Тимочке буне она је широм Србије прикупљала потписе подршке за њихово помиловање и на крају петицију лично предала краљу милану. Страначки прваци су ослобођени, али је Марија протерана из Србије, у коју се вратила тек 1903. када се политичка ситуација у Србији променила.<ref name="Jutro">{{cite journal|title=Smrt prve zdravnice v Srbiji|journal=Jutro: dnevnik za gospodarstvo, prosveto in politiko|date=7. 4. 1939|volume=82|series=20|url=http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:doc-WVIKRA5D/2a586ba0-4d84-439b-a860-035fed8c654d|accessdate=24. 11. 2016|pages=4|archive-url=https://web.archive.org/web/20161125080039/http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:doc-WVIKRA5D/2a586ba0-4d84-439b-a860-035fed8c654d|archive-date=25. 11. 2016|url-status=dead}}</ref>}}
Следећих 6 година Пашић је живео у Бугарској и уживао је подршку бугарске владе. Живео је у [[Софија|Софији]], где је радио као грађевински предузимач и кратко време у Министарству унутрашњих послова. Чак је покушао да учествује у унутрашњој политици Бугарске након избора [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанда Кобурга]] за бугарског кнеза.<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/rastko-bg/istorija/vjovanovic-pasic.php |title=Мисија Николе Пашића у Софији 1889. године |accessdate=|last=Јовановић|first= Владимир |others= |year=1999|work= |publisher=Југословенски историјски часопис}}</ref> Бугарска подршка Пашићу је била један од разлога да краљ Милан 1885. године почне [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]. После тешког пораза у рату, краљ Милан је амнестирао осуђене за учествовање у Тимочкој буни, али не и Пашићу, који је остао у изгнанству све до Миланове абдикације 1889. Пар дана касније новооснована влада на челу са радикалом [[Сава Грујић|Савом Грујићем]] је амнестирала Пашића.
| |||