Печат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
|||
Ред 19:
Печати су коришћени у најранијијим цивилизацијама и од великог су значаја за археологију и историју уметности. У [[Месопотамија|Месопотамији]] коришћени су изрезбарени или угравирани ваљкасти печати од камена или других материјала. Они су ваљањем стварали отисак на глини који је касније служио као ознака на пошиљкама трговачке робе или у друге сврхе. Већину отисака чиниле су само слике.
Из периода [[Древни Египат|древног Египта]] пронађени су печати у облику прстена.<ref name="Rebus">{{cite web |title=THE ULTIMATE GUIDE TO SIGNET RINGS |url=https://www.rebussignetrings.co.uk/US/blog/the-ultimate-guide-to-signet-rings |website=Rebus |accessdate=1. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190401110245/https://www.rebussignetrings.co.uk/US/blog/the-ultimate-guide-to-signet-rings |archive-date=01. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Отисак се добијао утискивањем у неку меку пластичну масу. Та маса је на почетку била од воска. Восак је у VI веку био обојен у бело, у XII веку је био црвене и зелене боје, док је од XIII века обојен мрко и црно.
Неки печати су називани и [[Була|буле]], а направљени су тако што је метална лопта од олова,злата или сребра била пригњечена између две матрице. Оловни печати су се појавили у четвртом веку, углавном их је користила папска канцеларија, а за најсвечаније исправе користили су се златни и сребрни. Папски печат никада није мењао величину.<ref name="Furunovic">{{cite book |last1=Furunović |first1=Dragutin |title=Istorija i estetika knjige |date=1999 |publisher=Draslar partner |page=46-48}}</ref>
| |||