Јован Стерија Поповић — разлика између измена

Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из дечјих игара, стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром. Лева рука му је иначе била "сува" - парализована, услед шлога у раном детињству. [[Родна кућа Јована Стерије Поповића|Њихова кућа]] се налазила на почетном делу Пијаце вршачке, у непосредној близини Саборне - Велике цркве. Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Отац Стерија<ref>Јован Деретић: "Почеци српске књижевне критике...", Нови Сад 1979.</ref> трговац му је био дошљак. Стерија није забележио одакле му се отац доселио у Вршац. Али сматра се да је његов предак по оцу - Стерија, забележен је од стране "латинске администрације Мађарске" 1753. године, као трговац у Мишколцу.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934. године</ref> Написао је само биографију свога деде по мајци [[сликар]]а [[Никола Нешковић|Николе Нешковића]].

 

 

За време похађања основне школе у Пешти, Јован је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]], а исто тако и мање класична драмска уобличавања у којима се појављују комедиографски уобличени типови блиски његовим дотадашњим искуствима о [[бидермајер]]ском грађанству. У Пешти је био близак пријатељ са две личности родом из Вршца: [[Ђорђе Станковић|Ђорђем Станковићем]], једним од каснијих оснивача [[Матица српска|Матице српске]], и [[Јулијана Вијатовић|Јулијаном Вијатовић-Радивојевић]], кћерком вршачког сенатора, школованом у [[Беч]]у, која се удала за помодног [[кројач]]а Радивојевића и сама била списатељица.