Јован Стерија Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Јован Стерија Поповић (или ''Јован Поповић Стеријин'') је рођен 13. јануара (1. јануара по [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1806. године у трговачкој породици. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, [[Темишвар]]у и [[Пешта|Пешти]], а [[право|права]] у [[Кежмарк]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.npsterija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=100009&Itemid=92|title=Jovan Sterija Popović|work=npsterija.rs|date=|accessdate=27. 4. 2016}}</ref>
 
Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из дечјих игара, стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром. Лева рука му је иначе била "сува" - парализована, услед шлога у раном детињству. [[Родна кућа Јована Стерије Поповића|Њихова кућа]] се налазила на почетном делу Пијаце вршачке, у непосредној близини Саборне - Велике цркве. Када му је мајка Јулијана<ref>Милорад Павић: "Рађање нове српске књижевности...", Београд 1983.</ref> напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Отац Стерија<ref>Јован Деретић: "Почеци српске књижевне критике...", Нови Сад 1979.</ref> трговац му је био дошљак. Стерија није забележио одакле му се отац доселио у Вршац. Али сматра се да је његов предак по оцу - Стерија, забележен је од стране "латинске администрације Мађарске" 1753. године, као трговац у Мишколцу.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934. године</ref> Написао је само биографију свога деде по мајци Јулијани, [[сликар]]а [[Никола Нешковић|Николе Нешковића]].
 
Кад се оженио, трговац Стерија је као домазет ушао у кућу свог угледног покојног таста Нешковића. Има трага да су старог Стерију, у то време лабавих и неустаљених презимена, писали не само Стефан Поповић (како је забележен у Протоколу крешчајемих, приликом крштења првенца Јована), него и „Штерија Молеров”.
 
За време похађања основне школе у Пешти, Јован је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]], а исто тако и мање класична драмска уобличавања у којима се појављују комедиографски уобличени типови блиски његовим дотадашњим искуствима о [[бидермајер]]ском грађанству. У Пешти је био близак пријатељ са две личности родом из Вршца: [[Ђорђе Станковић|Ђорђем Станковићем]], једним од каснијих оснивача [[Матица српска|Матице српске]], и [[Јулијана Вијатовић|Јулијаном Вијатовић-Радивојевић]], кћерком вршачког сенатора, школованом у [[Беч]]у, која се удала за помодног [[кројач]]а Радивојевића и сама била списатељица.