Miroslav Kraljević — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Хрватски вајари помоћу геџета HotCat |
|||
Ред 25:
Nakon završetka studinja u Minhenu 1910., otišao je u Požegu, gde je intenzivno slikao sve do sredine 1911. godine kada je otišao u Pariz. U Parizu se upisao na Académie de la Grande Chaumière, koju je jako brzo i napustio. Tokom kratkog boravka u Parizu (1911–1912) postao je, aktivni učesnik u praćenju glavnih smerova savremene likovne avangarde, i u toj oblasti ispoljio je punu stvaralačku zrelost.
== Likovno stvaralaštvo ==
Miroslav Kraljević na početku svog slikarskog stvaračaštva radio u duhu impresionizma, a potom je prešao na realistički pristup i tonsko građenje volumena (1909). U daljem stvaranju koristeći se vrlo slobodnim, širokim i pastoznim potezima četkice, Kraljević se sve više udaljavao od tonskog nijansiranja, a približavao tonskom kontrastu (npr na slikama Na paši, 1909; Bik, 1910; Konji u staji, 1910).
U svom kratkom životu i likovnom stvaranju Kraljević se kretao od realističkih (kojima je bio bliži) do ekspresionističkih oblicima, neprestano tražeći lični likovni izraz. U tom traganju, podlegao je različitim formalnim uticajima, protiv kojih se borio snagom izuzetne darovitosti, i tako stvarao lični pečat. To se najbolje vidi na: Autoportretu s psom (1910) koji sadrži delom Maneove poduke i uticaje impresionizma uopšte, ali se oslanja i na neposredne domaće prethodnike (npr Bukovčevi portreti), što pokazuje njegov senzibilitet i rafinirano tretiranje motiva. Slična obilježja imaju djela koja su nastala u dve iduće godine; u nekima od njih uočava se impresionistički plenerizam (npr Parc du Luxembourg, 1911. i 1912; Čovek u vrtu, 1912), a u nekima prevladavaju secesijske krivulje i arabeske (npr. Muški akt, 1911; Eva, 1911) koje ga vode put ekspresionizma, do preuveličanih i izobličenih oblika te lica maski (npr. Ženski akt, 1911; Autoportret, 1912; U gostionici – Vive la joie, 1912; Žene u prirodi, 1912; Golgota, 1912).
U pijedinim Kraljevićevim delima vidljiv je naglašen smisao za grotesku, npr. u nizu crteža, bakropisa i sitne plastike (terakote) iz 1912.
Istovremeno sa ekspresionističkim idejama javili u delima Kraljevića ponegde su uočavaju i pokušaji razrade konstrukcije slike, koji su ga približili cézannizmu (npr. Voće, 1912; Portret strica Lace, 1912).
Kraljevićev celokupni opus prvi put je prikazan 1913. na izložbi u Salonu „Ulrich” neposredno nakon njegove prerane smrti.
Sopstvenim likovnim stvaralštvom, koja je kratko trajalo, Miroslav Kraljević je stekao mnogobrojne sledbenike, jer je...{{цитат2|...za jedne Kraljević bio ishodište konstruktivizma i kubizma, a za druge polazište za ekspresionistička istraživanja.<ref name="EH" >{{cite web |title=Kraljević, Miroslav |url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=33693 |website=www.enciklopedija.hr |accessdate=10. 4. 2020}}</ref>|}}
== Izvori ==
| |||