Википедија

Роми — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене BilginAlijevic (разговор) на последњу измену корисника Mickey Mystique
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 57:
[[Датотека:Romani mother with baby in Shighisoara.jpg|150п|мини|Ромкиња са дететом у ромској ношњи - [[Сегешвар|Сигишоара]].]]
 
'''Роми''' познати и као '''Цигани''' су [[народ]] пореклом из [[Индија|Индије]], коју су напустили око [[10. век]]а, а данас живе широм [[свет]]а, углавном у [[Европа|Европи]].
 
Рома укупно има у [[Европа|Европи]] од око 58 до 1315 милиона<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/rubrike/rominajve%C4%87a-manjina-u-evropi/sa-10070217092910|title=RomiNajveća manjina u EvropiEvropii {{!}} DW|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|date=|website=DW.COM|language=sr-RS|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=1. 8. 2019}}</ref>, од тога у [[Румунија|Румунији]] 250621.000<ref>{{Citation|title=Romani people in Romania|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Romani_people_in_Romania&oldid=948725473|date=2020-04-02|accessdate=2020-04-10|language=en}}</ref>, [[Бугарска|Бугарској]] 231325.000343<ref>{{Citation|title=Romani people in Bulgaria|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Romani_people_in_Bulgaria&oldid=949223281|date=2020-04-05|accessdate=2020-04-10|language=en}}</ref>, [[Чешка|Чешкој]] 207245.000800, [[Србија|Србији]] 150.000, [[Русија|Русији]] 139.000, [[Иран]]у 117.000, [[Словачка|Словачкој]] 76.000, [[Немачка|Немачкој]] 55.000, [[Република Македонија|Македонији]] 54.000, [[Шпанија|Шпанији]] 44.000, [[Турска|Турској]] 42.000, [[Авганистан]]у 29.000, [[Канада|Канади]] 22.000, [[Француска|Француској]] 21.000, [[Сирија|Сирији]] 18.000, [[Пољска|Пољској]] 17.000, [[Ирска|Ирској]] 14.000, [[Грчка|Грчкој]] 10.000, [[Аустрија|Аустрији]] 10.000{{чињеница|date=09. 2009. }}. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има [[Православље|православних]] [[Хришћани|хришћана]] и [[Муслимани|муслимана]], као и других [[вера]]. Говоре [[Ромски језик|ромским језиком]], који припада [[Индоаријски језици|индијској групи]] [[Индоевропски језици|индоевропске породице]] [[језик]]а. На [[Балканско полуострво|Балкану]] живе и етнички [[Балкански Египћани|Египћани]] и [[Ашкалије]] и [[Бањаши]], које неки сматрају потомцима [[Румунизација|румунизованих]] Рома.
 
ВећинаУ Србији има Рома у Србијикоји су православци, али постоје неки Роми муслимани уа [[Јужнаи Србија|јужнојРома Србији]],других који су углавном избеглице са [[Косово иверских Метохија|Косова]]опредељења.
 
== Име ==
[[Датотека:Roma people in the world ethnic map.PNG|лево|мини|150п|Роми]]
Роми себе на свом језику називају Ромима. Назив Цигани је пежоративан.
Роми себе на свом језику називају Ромима, док их припадници неких других народа називају и Циганима. У последње време у неким круговима се поставља питање исправности коришћења имена „Циган“, „Циганин“ и „Цигани“.<ref>{{Cite book|last=Vojvođanski muzej| title = Etnološka građa o Romima-Ciganima u Vojvodini, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=z2ghAAAAMAAA|year=1979|p=12}}</ref>
 
Тај пежоративни Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. КоренПогрешна је претпоставка да корен именице долази из [[грчки језик|грчког језика]], τσιγγάνοι или ἀτσίγγανοι што значи "недодирљиви".<ref>{{Cite book|title=Danas,(недодорљив izdanjaна 368-375|грчком: urlανεπιθύμητη) = https://books.google.rs/books?id=ogjtAAAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref>
 
Роми су у дубровачким актима означени као: Египћани (Egiptus, Egiupach Jegupach) и као Цигани (Cinganus, Zinganus, Cingalus i Azinganus). На основу овога је изведен закључак да термин Цигани - са лексичким варијацијама - означава првобитно званично име за Роме у средњовековној Бизантији.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.ch/books?id=yuF4BgAAQBAJ&pg=PA226&lpg=PA226&dq=%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD+%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD&source=bl&ots=VsOpwwQBC6&sig=ACfU3U2eh-Id9x8o6pZPbjwVZ4OlzMEQhQ&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwimqrbyy9zoAhUusaQKHUUlBjYQ6AEwAnoECAsQKw#v=onepage&q=%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%20%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD&f=false|title=Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 45|last=Milardović|first=Anđelko|publisher=|year=2000|isbn=|location=|p=72|pages=}}</ref>
Термин Циганин је од речи черга, шатор, јер су они као номади између осталога служили и разне војске,<ref>{{Cite book|title=Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=yA8LAQAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref> отуда и презиме Ченгић. [[Стојан Новаковић]] у предговору Хаџи Халифовог путописа, на 10. страни каже да Војнук чингене није област, већ су чингене Цигани.<ref>{{Cite book|last=Srećković|first=Panta| title = Nekoliko srpskih spomenika| url = https://books.google.rs/books?id=S0QLAAAAIAAJ|year=1892|p=9}}</ref>
 
Велики део јавних личности ромског порекла у Србији, као што су неки певачи народне или изворне музике или спортисти, јавно користе назив „Цигани“, а не „Роми“. Назив „Цигани“ неки Роми не прихватају, јер их тај назив асоцира на скитнице и лупеже.<ref>{{Cite book|last=Milardović|first=Anđelko| title = Zapadni Balkan: pojam, ideje i dokumenti o rekonstrukciji Balkana u procesu globalizacije| url = https://books.google.rs/books?id=NLEWAQAAIAAJ|year=2000|p=72}}</ref>
 
Не постоји никаква веза између имена Рома и имена [[Румунија|Румуније]] (''-{Romania}-'').<ref>{{Cite book|last=Hancock|first=Ian| title = We are the Romani People| url = https://books.google.rs/books?id=MG0ahVw-kdwC|year=2002|p=21}}</ref>
Линија 77 ⟶ 75:
У [[енглески језик|енглеском језику]] се за Роме користи назив „Gypsy“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци [[Египат|Египта]].<ref>Soulis, G (1961), The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Dumbarton Oaks Papers, Trustees for Harvard University, стр. 15, 141–65</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |title = Metal-workers, agriculturists, acrobats, military-people and fortune-tellers: Roma (Gypsies) in and around the Byzantine empire |first = Karin |last=White |year=1999 |journal = Golden Horn |volume = 7 |issue = 2 |accessdate=26. 8. 2007 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20010320210002/http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |archivedate=20. 3. 2001 |df = dmy }}</ref>
 
Већина Рома себе ословљава по генеричком имену ''Ром'', што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.<ref>{{Cite web|url=http://www.cink.rs/index.php/r/99-romi-u-vojvodini|title =
Romi u Vojvodini|last=|first=|date=|website=www.cink.rs|publisher=CINK|archive-url=|archive-date=|accessdate=31. 1. 2019}}</ref>
 
== Језик ==
[[Датотека:Flag of the Romani people.svg|мини|Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.]]
Већина Рома говори некунеки од варијантидијалеката [[ромски језик|ромског језика]]. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са [[индоевропски језици|индо-европским језицима]] који се говоре у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у ([[Панџаб|Пенџаб]]). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што [[позајмљеница|позајмљенице]] у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу. Телесна [[физиономија]] и АБО [[крвне групе|крвна група]] Рома су такође карактеристичне одлике северноиндијских [[каста]] ратника.
 
Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са [[пенџапски језик|пенџапским]] и [[потохарски језик|потохарским]] језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у [[магазин Природа|магазину Природа]],[http://www.nature.com/] указује да је ромски језик повезан са [[синхалски језик|синхалским језиком]], који се говори на Шри Ланки (види фусноту).
Линија 100 ⟶ 98:
[[Датотека:Roma_people_1837.jpg|мини|Путујућа ромска породица [[1837]].]]
[[Датотека:Sclavi_Tiganesti.jpg|thumb|right|150п|Влашки плакат из 1852. године, који оглашава продају робова - Рома]]
Роми су традиционално [[номадизам|номадски народ]]. Верује се да су Роми напустили [[Индија|Индију]] око [[1000]]. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама [[Авганистан]]а, [[Иран]]а (некадашње Персије), [[Јерменија|Јерменије]], и [[Турска|Турске]]. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка [[Европа|Европи]] и потом се вратили. Почетком [[14. век]]а Роми долазе на [[Балканско полуострво|Балкан]], а почетком [[16. век]]а се селе све до [[Шкотска|Шкотске]] и [[Шведска|Шведске]]. Неки Роми су се селили ка југу кроз [[Сирија|Сирију]] ка [[Северна Африка|северној Африци]], долазећи у Европу преко [[Гибралтар]]а. Оба огранка миграције су се срела у данашњој [[Француска|Француској]]. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе [[Раџастан]].
 
Узроци [[дијаспора|сеобе]] Рома су једна од највећих мистерија у историји. Неки научници претпостављају да су Роми пореклом из ниске друштвене [[каста|касте]] [[Хиндус]]а били регрутовани као [[плаћеник|плаћеници]]. Потом су добили статус [[кшатрија]] - ратничке касте и послати су на запад како би се супротставили [[ислам]]ској војној експанзији. Према другој теорији, Роми су потомци заробљеника узетих у [[ропство|робље]] од стране [[муслимани|муслиманских]] освајача северне Индије и временом су развили посебну културу у земљи свог заточеништва. Забележено је да је [[Махмуд од Газнија]] узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на [[Синд]] и [[Панџаб|Пенџаб]] у [[Индија|Индији]]. Зашто се Роми нису вратили у Индију, бирајући уместо тога да путују на запад у земље [[Европа|Европе]], је енигма која може бити повезана са војном службом под муслиманима.
 
Усељавање Рома у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] је почело у колонијална времена у малим групама на подручју [[Вирџинија|Вирџиније]] и Француске [[Луизијана|Луизијане]]. Веће усељавање је почело после [[1860]]. године, са доласком група [[Ромнишал]]а из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком 20. века, углавном преко [[Власи (Балкан)|влашких]] група и [[Калдераши|Калдераша]]. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у [[Средња Америка|Средњој Америци]].
Линија 109 ⟶ 107:
[[Датотека:Romani population average estimate.png|thumb|300п|Мапа показује процењен број Рома у Европи, који је објавио [[Савет Европе]] 2007. године (9,8 милиона)<br />
0% {{legend0|#787878}}{{legend0|#6b7860}}{{legend0|#5e7848}}{{legend0|#517830}}{{legend0|#447818}}{{legend0|#377800}} 10%|алт=]]
Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према неким проценама има их око 1.500.000, а према другим између 58 и 1015 милиона. Сматра се да између 6 и 8 милиона Рома живи у Европи. Највећа концентрација Рома је на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], у [[Централна Европа|централној Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Русија|Русији]] и државама бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Мањи број Рома живи широм [[Западна Европа|западне Европе]], [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[Северна Африка|северне Африке]].
 
Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: [[Румунија]], [[Бугарска]], [[Мађарска]], земље бивше [[Југославија|Југославије]] и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има [[Словачка]] - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми.
 
Роми се међу собом деле по [[територија]]лним, [[култура|културолошким]] и [[дијалект]]олошким разликама на 4 главне групе:
 
<br />
 
# [[Калдереши]] ([[ковач]]и који су дошли са [[Балканско полуострво|Балкана]] у централну Европу, а затим се селили и до [[Северна Америка|Северне Америке]]). Представљају најбројнију ромску групацију;
# [[Мануши]] (познати и као [[Синти]]), углавном насељавају [[Алзас]] и околне регионе [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Немачке]]. Познати су као путујући забављачи и [[циркус]]анти;
Линија 120 ⟶ 121:
Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: [[Мачваје]], [[Ловари]], [[Чурари]], Синти, [[Рударство|Рудари]], [[Бојаши]], [[Лудари]], [[Лури]], [[Шорашаји]], [[Унгарице]], [[Башалде]] и [[Ромунгро]].
 
 
 
 
 
<br />
== Генетика ==
 
Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених [[Y хромозом]]а и [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] припадају мушкој хаплогрупи H и женској хаплогрупи М, [[хаплогрупа]]ма које су широко распрострањене широм [[јужна Азија|јужне]] и [[средња Азија|централне Азије]]. Мушка хапло група R1a1 је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у. Остатак [[ген]]а код проучаваних Рома потиче са [[Блиски исток|Блиског истока]] или [[Европа|Европе]].
 
== Одбацивање и предрасуде ==
[[Датотека:A gipsy woman with her child.JPG|десно|мини|200п||Роми у [[Рим]]у]]
[[Датотека:Two Gypsies in Cluj-Napoka, Romania.jpg|десно|мини|200п|Две ромкиње у [[Клуж-Напока|Клужу]].]]
[[Датотека:Gipsy and bear.jpg|десно|мини|200п|Ром мечкар на [[Баново брдо|Бановом брду]] 1980их.]]
Одувек су постојале предрасуде према Ромима. Оне доводе и дан данас до погрома и покушаја истребљења Рома.
Због њиховог [[номад]]ског начина живота, одувек је постојало међусобно неповерење између Рома и њихових седелачких комшија. За њих се веровало, и још увек се верује, да су просјаци, лопови, отмичари, неприлагодљиви за седелачки живот и посао. Због свега тога били су излагани [[прогон]]има. Роми су понекад у своје редове прихватали и друштвене отпаднике.
 
Појава Рома на тлу Европе који комуницирају непознатим језиком је створила низ неспоразума и мисконцепција о Ромима, који их прате и данас.
Током [[епоха просвећености|епохе просвећености]], [[Шпанија]] је покушала да промени отпаднички статус Рома забраном употребе речи ''хитано'' и асимилацијом Рома у друштво, приморавајући их да се одрекну свог језика и начина живота. Тај покушај је био неуспешан.
 
Кроз векове су Гаџе (нероми) упорно настојали асимилирати Роме, а када то није успевало, неретко су их убијали. Асимилација је вршена на начин да су ромску децу одстрањивали од породица и давали их на усвајање. (У Швајцарској се између 1926 и 1975 стерилизирало Роме и одстрањивала деца из породица у оквиру програма "киндер дер ландштрасе" којег је водила Организације Про Јувентуте)
Неповерење према Ромима је достигло врхунац за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Као и [[Јевреји]]ма, а за разлику од осталих ''категорија'' прогањаних од стране [[нацизам|нациста]], Ромима је аутоматски следовао одлазак у [[Сабирни логор|концентрационе кампове]], [[роб]]овски рад и/или смрт. Верује се да је на тај начин убијено преко 500.000 Рома.
 
Прузијски краљ Фредерик Виљам l је године 1725. издао наредбу да се сви Роми старији од 18 година вешају без икаквог разлога. Такође, пракса "лова на Цигане" је у овом периоду била уобичајена.
Тамо где је то било могуће Роми су наставили са својим номадским животом, али у многим случајевима, поготово у источној Европи, они живе седелачким животом у готово неподношљивим животним условима. И дан данас постоје сукоби између Рома и седелачког становништва које живи око њих. Уобичајене жалбе су да Роми краду и да живе од социјалне помоћи.
 
=== Роми у доба Тречег рајха ===
План нациста је у другом светском рату предвиђао нестанак Рома из расних разлога а не као идеолошких противника и непријатеља Немачке.
 
Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц – Биркенау до 2. Августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Зигеунерлагер. Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Зигеунерлагер заточено је више од 23. 000 Рома, од којих је око 20. 000 ликвидирано. У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Зигеунерлагера налазио се злогласни  „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом. Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла. Бивши канцелар Немачке Вили Брант својевремено је изнео податак да је током Другог светског рата побијено пола милиона Рома, али најновији подаци говоре о преко 1, 2 милиона жртава.
 
Највише Рома побијено је у Немачкој, а затим на подручју Независне државе Хрватске. Процењено је да је на подручју бивше Краљевине Југославије било око 300.000 Рома, од којих је половина побијена пре или у току депортације, као и у концентрационим логорима. У Србији је од нациста страдало око 46.000 Рома, а у НДХ 80 000. Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу у знак одмазде због ликвидације више припадника Вермахта од стране комуниста. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима налазио се и велики број Рома. У Холокаусту током Другог светског рата страдало је милион и 200 хиљада Рома, више од половине њиховог тадашњег броја у Европи. Након Јевреја, Роми су били други на списку за нацистичко систематско истребљивање. <br />
 
=== Злочини из мржње према Ромима ===
Упркос свему, Роме и данас често прогањају. Сваки прогон, дискриминација и насиље јесу доказ да свет још није срцем и умом прихватио истину о [[Геноцид над Ромима|холокаусту]] Рома.
У задње време су Роми опет мета десничара, неонациста и неофашиста који не само да их прогањају већ се дешавају убиства, због тога што су Роми као у случају убиства
 
[[Убиство Душана Јовановића|Душана Јовановића]] или глумца [[Драган Максимовић|Драгана Максимовић]]<nowiki/>а за кога се мислило да је Ром. Без сумње је да победе партија екстремних десничара у земљама Европе ствара посебну забринутост за Роме и њихову безбедност.
<br />
 
== Роми у бившим комунистичким земљама ==
[[Датотека:LunikIX.jpeg|десно|мини|200п|[[Луњик IX]], једино насеље у Словачкој са апсолутном Ромском већином. Насеље је познато по незапослености, криминалу и нехигијени.]]
Многе земље чланице бившег [[Источни блок|Источног блока]] и бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на [[гето|гета]]. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. РомиРомска сезаједница углавномје осећајууглавном одбаченимзанемарена од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији.
 
За време [[комунизам|комунизма]], Роми су били предмет [[асимилација|асимилационих]] притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима [[планска економија|планске економије]] они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] и [[распад комунизма|распада комунизма]] у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и [[предрасуде|предрасуда]] послодаваца.
Линија 144 ⟶ 165:
Цитат из ''[[Гардијан (новине)|Гардијана]]'' (8. јануар [[2003]]):
 
:„У [[Чешка|Чешкој Републици]], 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У [[Мађарска|Мађарској]], 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У [[Словачка|Словачкој]], 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“ <ref>[http://www.guardian.co.uk/g2/story/0,3604,870411,00.html Gary Younge investigates the plight of the Roma | World news | The Guardian{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Роми се и дан данас суочавају са проблемима обесправљености, дискриминације и маргинализације. Како би се повећала инклузија Рома у друштво и побољшао њихов економски и социјални положај, владе Централне и Источне Европе покренуле су међународни програм „Декада Рома 2005 – 2015“.
У неким земљама, део проблема је и зависност о социјалној помоћи. За неке ромске породице је исплативије да живе од социјалне помоћи него од лоше плаћених послова. То ствара много нових проблема: гнев против Рома, услове за развој криминала и изузетну осетљивост на промене у социјалном осигурању. Добар пример за ово последње је [[Словачка]] где је смањење висине износа социјалног осигурања (породица добија надокнаду само за прва три детета) довело до грађанских немира у неким ромским селима.
 
Све земље учеснице Декаде - Бугарска, Мађарска, Македонија, Румунија, Словачка, Србија, Хрватска, Чешка, Црна Гора, Босна и Херцеговина - усвојиле су националне планове рада, у којима су одређени циљеви за сваку од приоритетних области. Материјалну и стручну помоћ за пројекте регионалне сарадње, као и за имплементацију Националних планова, пружају институције Европске Уније, кроз ИПА фондове, те друге међународне организације.
У већини земаља [[Европска унија|Европске уније]] Роми могу да добију прилику да воде нормалне животе. Неке ромске породице се боље интегришу у веће заједнице избегавајући да имају необично много деце, тако да не зависе од социјалне помоћи. Ипак, очи неромског света виде само Роме који из разноразних разлога још увек живе по картонским колибицама и који просе по улицама, стварајући тако лошу слику о свим осталим Ромима. Локалне власти покушавају да помогну таквим људима побољшавајући инфраструктуру у њиховим насељима и помажући их новчано, али та помоћ је углавном површна и недовољна.
 
Јуна [[2004]]. године, [[Ливија Јарока]] је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан [[Европски парламент|Европског парламента]], пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. [[Хуан де Диос Рамирез Ередиа]], из [[Шпанија|Шпаније]], је био први Ром члан Европског парламента.
 
ВећинаДобар Ромапример јеклишеа одавнои напустилапредрасуда номадски начин живота. Добар примеро начинаначину живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског [[редитељ]]а [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]].
 
<br />
Седам бивших [[комунизам|комунистичких]] земаља [[Средња Европа|Централне]] и [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] је [[2005]]. године промовисало [[Декада Рома|Декаду Рома]], са циљем да се побољшају социјално-економски услови и статус ромске мањине.
 
== Роми у Србији и Југославији ==
Роми се досељавају на [[Балканско полуострво|Балкан]] у [[14. век]]у, када их већ има и у [[Србија|Србији]]. Поред имена Роми, познати су и под именима: Цигани, Габељи и [[Балкански Египћани|Јеђупци-Мођупи]] (у [[Црна Гора|Црној Гори]]), Јеђупи (у [[Далмација|Далмацији]]), Ђупци-Јеђупи (у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]), а такође и под именима: мандови, фараони, фирге, чергари, [[гурбети]], вретенари, коритари, итд.
 
Према статистичким подацима од [[31. јануар]]а [[1921]]. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Северна Македонија) 14.489, у [[Банат]]у 3.704, у [[Бачка|Бачкој]] и [[Барања|Барањи]] 652. За остале покрајине тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] недостају подаци.
 
Роми су друга по величини национална мањина у Србији која чини око два одсто укупне популације. На основу последњег пописа становништва (из 2011.), у Србији је живело 147.604 Рома. Процене цивилног сектора су да их има и до 500.000, а највећи проценат (39%) живи у југоисточној Србији. Међу општинама са највећим процентом Рома убрајају се Костолац (19,5%), Бојник (14,9%) и Врањска Бања (14,4%).<ref>{{Cite web|url=http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BE-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BC%D0%B0/|title=Школа, посао, успех – прича о Ромима : Инклузија|website=socijalnoukljucivanje.gov.rs|access-date=2020-04-10}}</ref>.
Роми са подручја бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] говоре ромским, српским, влашким и турским језиком; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. По занимању су [[свирач]]и, [[поткивач]]и, [[џамбас]]и, [[трговац|трговци]] [[стока|стоком]], [[ковач]]и (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (од дрвета израђују корита, [[вретено|вретена]], [[кашика|кашике]], карлице, итд.), а има их и који се баве земљорадњом.
 
<br />
У Србији се разликују четири групе Рома:
# Турски Роми. У Србију су дошли преко југа [[Турска|Турске]]. Муслиманске су вере; говоре српски, ромски и турски.
# Бели Цигани. Део су турских Рома. У Србију су дошли из [[Босна|Босне]]. У Србији су насељени посебно у [[Подриње (регија)|Подрињу]]. Говоре само српски, а муслиманске су вере. Баве се свирањем, поткивачким занатом, а и џамбаси су. Њихове жене израђују и на трговима продају платно и везове.
# Немачки или Банатски Роми. Пореклом су из [[Банат]]а, а поред српског говоре и ромски. Ковачи су и свирачи, а баве се и земљорадњом и трговином.
 
== Ромско друштво ==
 
Традиционални Роми веома цене [[проширена породица|проширену породицу]]. [[Невиност]] је кључна за неудату жену. ИРоми мушкарцибракове исклапају женеу сеоквиру честосвоје венчавајунационалне каозаједнице, а веома млади:су младеретки уи просекупојединачни имајуслучајеви измеђусклапања 15бракова иса припадницима других народа или 25националних годинамањина.
 
Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у [[ропство]]. [[2003]]. године је Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово видели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина, [[Флорин Ћоаба]], нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003. године, када је удао своју најмлађу ћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година.
 
За Роме је било широко распрострањено мишљење да имају [[видовњак|видовњачке]] способности (види популарне стереотипе о Ромима у чланку: [[прорицање|гатање]]), а поједини романтичари им приписују и изум [[тарот]] карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима [[Стари Египат|старих Египћана]].
 
== Ромска музика ==
Линија 190 ⟶ 204:
== Групе са сличним начином живота ==
 
У [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Француска|Француској]] постоје ''[[Бели Цигани]]'', познати под именом [[Јениши]]. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се [[речник]] састоји од великог број речи пореклом из стандардног [[немачки језик|немачког]], [[ромски језик|ромског]] и [[јидиш]]а.
 
Такође постоји и једна група која живи у [[Ирска|Ирској]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], позната под именом [[ИрскиIrish Цигани]], односно [[Ирски Чергари]]Travellers. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из [[ирски гаелски језик|ирског гаелског језика]], и граматици пореклом из [[енглески језик|енглеског језика]], са извесним језичким утицајима из [[ромски језик|ромског језика]].
 
<br />
Шпански [[Мерчероси]], (названи још и ''квинквис'') су мањинска скупина, раније превасходно номадска, која дели доста тога заједничког са животом шпанских Рома. Њихово порекло је нејасно; могуће је да потичу од сељака који су изгубили своју земљу у [[16. век]]у. Упркос томе што су са Ромима делили судбину прогоњених, Мерћероси се дистанцирају од њих.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Роми”