Мавро Орбин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 48:
У свом излагању Орбин наводи велики број писаца и дела, најчешће западних, али је ретко критички бирао оне изворе на које се треба ослонити. Због тога што помиње неке, у католичком свету непожељне ауторе - православне староседеоце Сибињане, затим Грке и немачке протестанте, [[Папа|Папска курија]] Орбиново дело [[1603]]. године ставила je на попис забрањених књига. ''Краљевство Словена'' је [[1722]]. године преведено на [[рускословенски]] и штампано у [[Санкт Петербург|Петровграду]].
 
Српска историја заузима средишњи положај у делу, и обимом и концепцијски. Такво гледање на прошлост карактеристично је за читаву ренесансну и барокну Далмацију. За разлику од српског средњовековног историзма који почива на издвојености оног дела српске историје који се отвара делатношћу [[Стефан Немања|Немање]] и [[Свети Сава|светог Саве]], далматински историзам је идејно био (јужно) словенски. Но, и у њему српска историја заузима привилеговано место. Очигледно је да је ову књигу написао у част свог српског, односно, словенског порекла.
 
== Референце ==