Опсада Мадрида — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
м Исправљање ситних грешака, ажурирање података
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Опсада Мадрида
| део = [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]]
| слика = Parque del Oeste - Bunkers edited.jpg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = ''Бункери у Парке дел Есте, Мадрид.''
| датум = новембар [[1936]] – [[28. март]] [[1939]].
| локација = [[Мадрид]], [[Шпанија]]
| узрок =
| територија =
| резултат = Франкове снаге заузеле град након трогодишњег републиканског отпора
| страна1 = {{зас|Шпанија|1931}} [[Друга шпанска република|Шпанска република]]
| страна2 = {{зас|Трећи рајх}} [[Легија Кондор]] <br /> {{зас|Шпанија|1939}} [[Шпанија под Франком|Националистичка Шпанија]]
| заповедник1 =
| заповедник2 =
| јачина1 = 42.000<br />50 тенкова<br />70 топова
| јачина2 = 20.000<br />30 тенкова<br />120 авиона
| губици1 = око 5.000 мртвих и рањених (1936)
| губици2 = око 5.000 мртвих и рањених (1936)
| цивилне жртве =
}}
'''Опсада Мадрида''' током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] трајала је три године, од новембра [[1936]]. до марта [[1939]]. године. Опсаду су покренуле Франкове снаге потпомогнуте немачком [[Легија Кондор|Легијом Кондор]]. Прва фаза опсаде у новембру 1936. године, када су националисти били најодлучнији да освоје град, назива се и '''Битка за Мадрид'''.
Ред 25:
Шпански грађански рат започео је неуспешним [[Франсиско Франко|Франковим]] пучем од [[18. јул]]а 1936. године против Владе Народног фронта Шпанске републике. Републиканска влада је у почетку била несигурна за следећи корак. Наиме, нису се усуђивали да предају оружје у руке активистима [[Национална конфедерација рада|Националне конфедерације рада]] и [[Генерални савез радника|Генералног савеза радника]], јер је и сама социјалистичка [[Шпанска револуција]] већ узела маха. Када су припадници градске милиције почели да масовно пребегавају Франковим снагама, Влада је одлучила да свима подели оружје. [[Долорес Ибарури]] „Ла Пасионарија“ тада је преко радија узвикнула ''Неће проћи!'' ([[Но пасаран]]) апелујући на грађане Мадрида да пруже отпор пучистима. У међувремену су нацистичка Немачка и фашистичка Италија послале Франку авионе и оклопне јединице за напад на Мадрид, док је Легија Кондор деловала независно од Франкових официра.
 
Франков генерал [[Емилио Мола]] напао је Мадрид 8. новембра 1936. са 20.000 војника, док су Републиканци имали 12.000 у Карабаншелу и 30.000 војника за главни удар националиста код Касе дел Кампо. Истог дана у Мадрид је стигла [[Једанаеста интернационална бригада]] од 1900 бораца, чин који је имао охрабрујући ефекат на браниоце Мадрида.<ref name="COLODNY">''[http://web.usal.es/~iea/Texts/WebQuests_Americans/Unit_6/Bessie_Text_4_6.PDF The International Bridgades] {{Wayback|url=http://web.usal.es/~iea/Texts/WebQuests_Americans/Unit_6/Bessie_Text_4_6.PDF |date=20080527232104 }}'' - Colodny, Robert G. Accessed 2008-05-12.</ref>{{sfn|Beevor|2006|pp=137}} Два дана после, са Арагонског фронта стигли су и анархистички борци под командом [[Буенавентура Дурути|Буенавентуре Дурутија]]. Дана [[19. новембар|19. новембра]], националисти су извршили последњи фронтални напад на град, након чега су се одигравале огорчене борбе по градским улицама. Упркос снажном отпору републиканаца и [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]], националисти су заузели већи део Универзитетског града, али даље нису прошли. Њихов план да брзо заузму Мадрид није успео захваљујући жестоком отпору републиканаца. Видевши да заузеће Мадрида није успело, Франко је наредио да се започне с бомбардовањем града (''„Радије ћу да уништим Мадрид, него да га оставим у рукама марксиста“''). Немачки бомбардери бацали су бомбе на град од 19. до 22. новембра. Упркос томе, страдање становништва града није било велико, погинуло је око 2.000 људи.<ref name="TIMEAPRIL1937_2">[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,757549,00.html "Chewed Up"] - ''[[Time (magazine)|Time]]'', Monday, 5 April 1937</ref>
 
Фронт се стабилизовао у децембру 1936, а протезао се преко реке [[Манзанарес]] у Универзитетском граду, преко парка у Каси дел Кампо и преко улица четврти Карабаншел.
Ред 37:
* [[Буенавентура Дурути]]
* [[Пета колона]]
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}