Манастир Горица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 93.138.169.43 (разговор) на последњу измену корисника 93.138.2.142
ознака: враћање
Ред 12:
| longd = 15 | longm = 35 | longs = 51 | longEW = E
}}
'''Манастир Горица''' припада [[Епархија горњокарловачка|владичанаствуепархији горњокарловачкомГорњокарловачкој]] [[Српска православна црква|СПЦ]], налази се у мјестуместу [[Доњи Будачки]] на [[Кордун]]у. Недалеко од манастира налази се стари град Горица. Посвећен је [[Богородица Тројеручица|Пресветој Богородици Тројеручици]], а манастирски храм [[Петровдан|Светим апостолима Петру и Павлу]].
 
== Прошлост ==
Подигнут крајем [[17. вијек]]а, након [[Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године у [[Будимски пашалук|Будимске земље]], под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Патријарха Арсенија III Црнојевића]]. Досељени Срби у овим крајевима створилиформирали су [[Војна крајина|Војну крајину]] која је имала задатак да брани [[Аустријско царство]] од упада [[Османско царство|Османске војске]] и турских пљачкаша.<ref>[http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr Званични сајт Епархије горњокарловачке]</ref>
 
== Други свјетски рат и послијератно вријеме ==
Током [[Други светски рат у Југославији|Другом свјетског рата]] манастир је, заједно са већином храмова владичанастваЕпархије горњокарловачкогГорњокарловачке, опљачкан, запаљен и порушена. Свештенство, иноштвомонаштво и вјерниверни народ прогањани су и убијани на најсвирепији начин. ВладичанаствоЕпископија горњокарловачкогорњокарловачка препуна је српских јама, стратишта и губилишта из тог времена. Недалеко од манастира у Доњем Будачком налази се масовна гробница у месту Иванић Јарак са 380 православних Срба које су тада убили Хрвати усташе.
 
По завршетку рата, комунистичке власти су прогониле свештенство, хапсило их, црквена имовина је масовно одузимана, а забрањивана је била и обнова порушених храмова. Но и поред свих тих потешкоћа, залагањем владике Симеона горњокарловачког и свештеника Душана Пушкара, храм Светих апостола Петра и Павла је обновљен, освећен и стављен у богослужбену употребу 1963. године.
 
== Протјеривање крајем 20. вијека ==
Током [[Распад СФРЈ|рата у бившој СФРЈ]] и [[Распад СФРЈ|распада СФРЈ]] [[1995]]. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|хрватска војска]] је протјералапротерала православно свештенство и народ са овог подручја. Том приликом, као и већина православних светиња, манастир Горица је поново уништен - манастирски храм и манастирски конак су опљачкани и уништени.
 
== Садашњост ==
Ред 39:
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/674-manastir-gorica]
* [http://www.srpskimanastiri.com/spisak-pravoslavnih-mnastira]
* [https://banija.rs/novosti/drustvo/19194-krnjak-ljepota-korduna-u-jednoj-prici.html]
* [https://p-portal.net/tragovi-i-potencijali-kulturno-spomenicka-bastina/]
 
[[Категорија:Манастири Епархије горњокарловачке|Горица]]