Црква Силаска Светога духа у Врбици — разлика између измена

| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка|владичанаство бихаћко-петровачко]]

'''Храм Силаска Светога Духа на апостоле''' (Света Тројица) у [[Врбица (Ливно)|Врбици]] код [[Ливно|Ливна]] је православни храм [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачкепетровачког епархијевладичанства]] [[Српска православна црква|СПЦ]]. Подигнут је између [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] на темељимаподлогама старе црквебогомоље брвнаре.

Црква је 1929. године осветио Митрополитвладика дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара. Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране владике далматинског Николаја. У току [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], [[1994]]. године тек обновљена и освећена црква запаљена је од стране [[хрватско вијеће одбране|војске Републике Хрватске]]. Обновљен је парохијски дом, који је раније служио као основна школа у селу. Богослужења се тренутно обављају у импровизованојнепредвиђеној капели, која је у саставу парохијског дома.<ref>{{Cite web|url=http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |title=Слика цркве, Епархија бихаћко-петровачка |accessdate=08. 11. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070311045653/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |archive-date=11. 03. 2007 |url-status=dead }}</ref>

За обнову црквебогомоље најзаслужнија је [[Марк Лежер|Марлеј Лежер]], супруга погинулог канадског војника [[Марк Лежер|Марка Лежера]], који је служио у јединицама [[СФОР]]-а на подручју [[Ливно|Ливна]]. Он је касније погинуо у [[Авганистан]]у. МештаниМјештани Врбице, сажаљени над његовом погибијом су написали писмо саучешћа Марлеј Лежер, која је у знак захвалности скупила средства за финансирањеплаћање обнове црквебогомоље и парохијског дома.

Приликом обнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих јеромонахасвештеноинока (калуђераинока) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монасииноци. Одакле су они долазила и ко су били то ће се даљним истраживањем показати. Све до 1933.године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је Митрополијивладичанаству дабробосанскојдабробосанском, а од 1933. до 1990.године била је у саставу Епархијевладичанаства далматинскедалматинског, те од 1990. године у саставу Епархијевладичанаства бихаћко-петровачкепетровачког.

Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992.г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове иконеизобразбе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, 1994.године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом црквабогомоља је запаљена и све њене драгоцјености, осим иконаизобразби, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконеизобразбе предао Епархијивладичанаству бихаћко-петровачкојпетровачком, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу, ако Бог да.