Црква Силаска Светога духа у Врбици — разлика између измена

| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка|владичанаство бихаћко-петровачко]]

'''Храм Силаска Светога Духа на апостоле''' (Света Тројица) у [[Врбица (Ливно)|Врбици]] код [[Ливно|Ливна]] је православни храм [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачкогпетровачке владичанстваепархије]] [[Српска православна црква|СПЦ]]. Подигнут је између [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] на подлогаматемељима старе богомољецркве брвнаре.

Црква је 1929. године осветио владикаМитрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара. Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране владике далматинског Николаја. У току [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], [[1994]]. године тек обновљена и освећена црква запаљена је од стране [[хрватско вијеће одбране|војске Републике Хрватске]]. Обновљен је парохијски дом, који је раније служио као основна школа у селу. Богослужења се тренутно обављају у непредвиђенојимпровизованој капели, која је у саставу парохијског дома.<ref>{{Cite web|url=http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |title=Слика цркве, Епархија бихаћко-петровачка |accessdate=08. 11. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070311045653/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |archive-date=11. 03. 2007 |url-status=dead }}</ref>

За обнову богомољецркве најзаслужнија је [[Марк Лежер|Марлеј Лежер]], супруга погинулог канадског војника [[Марк Лежер|Марка Лежера]], који је служио у јединицама [[СФОР]]-а на подручју [[Ливно|Ливна]]. Он је касније погинуо у [[Авганистан]]у. МјештаниМештани Врбице, сажаљени над његовом погибијом су написали писмо саучешћа Марлеј Лежер, која је у знак захвалности скупила средства за плаћањефинансирање обнове богомољецркве и парохијског дома.

Приликом обнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих свештеноинокајеромонаха (инокакалуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали иноцимонаси. Одакле су они долазила и ко су били то ће се даљним истраживањем показати. Све до 1933.године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је владичанаствуМитрополији дабробосанскомдабробосанској, а од 1933. до 1990.године била је у саставу владичанастваЕпархије далматинскогдалматинске, те од 1990. године у саставу владичанастваЕпархије бихаћко-петровачкогпетровачке.

Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992.г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове изобразбеиконе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, 1994.године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом богомољацрква је запаљена и све њене драгоцјености, осим изобразбиикона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата изобразбеиконе предао владичанаствуЕпархији бихаћко-петровачкомпетровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу, ако Бог да.