Невера — разлика између измена

{{Почетник|12|4|2020}}

'''Невера''' је појам који је настао негацијом вере и има огроман дијапазон употребе. Невера се употребљавала и као израз за непослушност, издају, ускраћивање дужне службе, огрешење о истину али и гажење брачне верности (прељубе). Користила се и за изражавање [[Јерес|јереси]] и [[Паганство|паганства]]. Такође, то је један од најзаступљенијих злочина наведених у [[Српско средњовековно кривично право|српском средњовековном кривичном праву.]]

 

О невери сведоче чињенице пре и након [[Душанов законик|Душановог законика]] и постоје три врсте таквих података.<ref name='reference 1'>{{cite book |last1=Михаљчић |first1=Раде |title=Речник средњевековног српског старословенског језика |date=28.04.2017. |page=449}}</ref>

Племићки сталеж ([[Властела у средњовековној Србији|властела]]) је имаo бенефицију у да непосредно врши службу за владара. Та привилегија се састојала од војне али и других функција које би им владар поверио. Невера је била кривично дело намењено за властелу. Као такво, она је значила непослушност према владару односно ускраћивање поверене службе.То је био злочин који од половине XIII века припада реду царских дугова за које се одговара пред владаревим или државним судом. Главна казна која је била заступљена за такву врсту невере била је конфискација целокупне имовине кривца. У тежим случајевима, кривца би погађала и лична казна (најчешће смртна).<ref name='reference 2'>{{cite book |last1=Мирковић |first1=Зоран |title=Српска правна историја |date=2019. |publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет |location=Београд |page=63 |edition=Треће}}</ref>

''Кривица се утврђивала индивидуално, није одговарао брат за брата ни отац за сина ако су одељени, али је материјално била одговорна кућа којој је неверник припадао.'' <ref name='reference 3'></ref>

 

У [[Средњовековна Босна|средњовековној Босни]] најтежа „кривина“ (противправна радња) против државе и владара јесте била невера. То је дело које је могао да изврши само властелин. Кривицу неверника би утврђивао станак односно од друге половине XIV века чланови [[Црква босанска|Цркве босанске]]. За разлику од [[Средњовековна Србија|средњовековне Србије]], овде је владар имао могућност само да оптужи кривца али не и да му суди. Када би властелин починио неверу све гарантије које је добио ''„вјером господском“'' би престале да постоје. Казна за поступак су наизменично биле глоба и смртна казна. Сама санкција је зависила од политичког односа снага између владара и властеле, поготово велике властеле. Конфискација имовине и смртна казна су биле блаже у односу на српску верзију. <ref name='reference 2'></ref>