Персефона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума
Нема описа измене
Ред 13:
}}
[[Датотека:Locri Pinax Of Persephone And Hades.jpg|мини|десно|210п|Персефона и [[Хад]]]]
'''Персефона''' ({{јез-гр|Περσεφόνη}}) ({{јез-лат|Proserpina}}) је кћи највишег бога [[Зевс]]а и богиње [[Деметра|Деметре]], жена бога подземног свијета [[Хад]]а.<ref>{{cite web|title=Персефона|url=http://www.opsteobrazovanje.in.rs/mitologija/grcka-mitologija/persefona/|website=Опште образовање|accessdate=25. 1. 2018}}</ref> У том царству подземног свијетасвета имала је исти положај као [[Хера]] на [[Олимп]]у. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног свијетасвета. Персефона је била неумољива и немилосрдна као и сам Хад. Пандан Персефони у [[римска религија|римској митологији]] је [[Прозерпина]].<ref>{{cite book |title=Општа енциклопедија Larousse (1) |date=1971. |publisher="Вук Караџић" |location=Београд |page=478-479}}</ref>
 
== Биографија ==
Ред 35:
Персефона је постала Хадова жена против своје воље. Живјела је у друштву [[Нимфа|нимфи]] на нисајским ливадама, проводила вријеме у плесу и пјевању, брала цвијеће и забављала се сличним занимања дјевојака тог периода. Кад је једном у шетњи била са [[Атина (богиња)|Атином]], богињом мудрости и [[Артемида|Артемидом]], богињом животиња и лова, одвојила се од њих у жељи да убере [[нарцис (биљка)|нарцис]], цвијет смрти. Тад се под њом земља отворила и уз гласан прасак из дубина је изашао Хад. Он ју је ставио на своје кочије и нестао у подземни свијет.<ref>{{cite book |last1=Хартли |first1=Стефанија Леонарди |title=Најлепше приче из грчке митологије |date=2017. |publisher=Лагуна |location=Београд |isbn=978-86-521-2588-3 |page=28-29}}</ref>
 
Персефона је успјелауспела да врисне, али је нико није чуо и када су схватиле да је нестала, нимфе су биле кажњене од стране бесне и тужне Деметре, тако што их је претворила у сирене. Деметра је била очајна, одустала је од свега како би се потпуно посветила потрази за својом ћерком и њена потрага за Персефоном, је имала утицај на њену обавезу као богиње агрокултуре. По неким верзијама приче се говори о томе да је она забранила да вегетација расте све док се Персефона не пронађе. Док је по другим верзијама, она само одбацвала своју дужност као богиње због туге, и поља су изгубила своју плоднпост. Дуго је тражила своју кћерку, све док јој бог [[Хелије]] није предложио да пита Зевса бога који види све, да јој каже где је Персефона и да покуша да сазна шта се догодило. Тако је и било, Зевс је због беса смртника, који су изазвали кризу због глади, одлучио да пошаље гласника [[Хермес|Хермеса]] у подземни свијет да врати кћерку назад. Хермес успева у томе, али под Хадовим условом да Персефона не сме да једе ништа из свијета живих ван подземног свијета. Она је због туге ионако одбијала храну, али мало пре него што је пошла, Хад ју је навео да поједе шест зрневља [[Нар|нара]].
Након што је враћена из подземног свијета, јер је појела тих шест зрневља, била је кажњена тиме да мора да проводи шест мијесеци годишње у подземном свијету са Хадом (кад би неко нешто у подземљу појео, није се више могао вратити на горњи свијет).