Историја Лужичких Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 498:
Почетком 1945. године Лужички Срби из Кроствица су створили [[Комитет Лужичких Срба]] ({{јез-глс|Komitej Łužiskich Serbow}}).{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =7}} 9. маја у Прагу је основан [[Лужичкосрпски национални комитет]] ({{јез-глс|Łužiskoserbski narodny wuběrk}}, ЛСНК), који је био наследник Лужичкосрпског националног комитета, образованог 1918. године.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =62}} На чело ЛСНК је стао светштеник [[Јан Циж-Хајничански|Јан Циж]], којег су Американци пустили из концлогора [[Логор Дахау|Дахау]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} ЛСНК је почео агитацију за одвајање Лужице од Немачке.{{sfn|Гугнин|1997|p =157}} 10. маја 1945. године у Кроствицу је обновљена „[[Домовина (организација)|Домовина]]”.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =63}} На њено чело стао је [[Павол Недо|П. Недо]], којег је Црвена армија пустила из затвора у [[Потсдам]]у.{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =6}} Почетком септембра ЛСНК је преселио у Бауцен и ујединио се са „Домовином”. У Прагу је остало одељење ЛСНК{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} под вођством [[Јуриј Циж|Јурија Цижа]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =9}} У меморандуму од 12. маја 1945. године Лужички Срби су поставили питање о „тесној сарадњи са суседном Чехословачком под заштитом победничког Совјетског Савеза”. У „Меморандуму Лужичких Срба — словенског народа у Немачкој, који моли за ослобођење и припајање Чехословачкој” од 1. јуна 1945. године се садржао предлог основати јединствену административну покрајину Лужице (површине око 10 хиљада км², са становништвом од 900 хиљада људи: „у границама суседне Чехословачке под заштитом Совјетског Савеза”).{{sfn|Семиряга|1955|p =53}} Влада Чехословачке морално и финансијски је подржала Лужичке Србе: у чехословачким градовима [[Варнсдорф]] и [[Чешка Липа]] је створена лужичкосрпска гимназија, организоване су лужичкосрпске радио-емисије и издавање лужичкосрпских текста у [[Румбурк]]у.{{sfn|Лаптева|p =27}} У јесен 1945. године је образован [[Лужичкосрпски национални савет]] ({{јез-глс|Łužiskoserbska narodna rada}}) на челу са Јаном Цижем,{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} који се концентрисао на питањима спољне политике. Тражећи независност Лужице, Лужичкосрпски национални савет се обраћао с меморандумима [[Едвард Бенеш|Е. Бенешу]], Стаљину и Организацији уједињених нација.{{sfn|Лаптева|p =27}} У децембру 1945. године је образован лужичкосрпски [[Словенски комитет Лужичких Срба|Словенски комитет]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =9}}
7. јануара 1946. године Национални савет је донео нови меморандум о пријему Лужичких Срба у УН. У марту 1947. године „Домовина” се обраћала с новим меморандумом конференцији министара спољних послова у Москви, који је садржао предлог унети у мировни уговор тачку о политичкој самосталности Лужице и обавезати Немачку да надокнади штету, причињену лужичкосрпском народу.{{sfn|Семиряга|1955|p =54}} Совјетски историчар М. Семирјага, који је радио у совјетској администрацији у Источној Немачкој,<ref>{{cite journal|last=Лаптева|first=Л. П.|title=К. В. Шевченко. Лужицкий вопрос и Чехословакия (1945—1948)|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/SovSlav/Slav-2007-3.pdf|journal=[[Славјановеденије]]|location=Москва|publisher=Наука|year=2007|number=3|pages=106}}</ref> писао: „захтеве лужичкосрпских сепаратиста су неубедљиве… Лужичкосрпском народу могу бити пружене могућносте за његов слободан развитак само у оквиру јединствене, независне, демократске Немачке”.{{sfn|Семиряга|1955|p =53—56}} У фебруару 1948. године, због бесперспективности даљег отпора и повећаног притиска од стране власти, ЛСНК је одлучио да се распусти.<ref>{{cite journal|last=Чередникова|first=А. Ю.|title=Особенности взаимоотношений властей и лужицких общественных организаций (1918—1949 гг.)|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=211086|journal=Интеллигенция и мир|location=[[Иваново (Ивановска област)|Иваново]]|publisher=[[Ивановский государственный университет]]|year=2018|number=1|pages=9}}</ref>
==== Друштвени живот ====
| |||