Црква Свете Тројице (Бања Лука) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 2A02:27B0:4A01:53D0:C210:B1FF:FE14:9640 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovicbot)
ознака: враћање
 
| локација = [[Бања Лука]] <br /> {{застава|Република Српска}}
| епархија = [[Епархија бањалучка|Бањалучка]]
| изграђена = [[1969]]. године, освештана [[1972]]. године
| обновљена =
| висина =
}}
'''Црква Свете Тројице''' или '''Храм Свете Тројице''' је црква која се налази у [[Бања Лука|Бањалуци]] у Алеји Светог Саве, (у близини [[Градски стадион у Бањој Луци|Градског стадиона]]). У дворишту се налази Владичански двор [[Епархија бањалучка|епископа бањалучког]].
 
== Изградња ==
== Планови о градњи ==
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], тадашње власти нису дозволиле обнову до темеља порушеног храма Свете Тројице (данас [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци]]) у центру Бање Луке, већ су на мјесту порушеног храма изградиле [[Споменик палим борцима у Бањалуци]]. Вјеровало се да храм више никада неће бити обновљен, те се приступило изградњи новог храма Свете Тројице, на новој локацији, сличног изгледа и истог имена као порушени, као успомена на њега. Са градњом се почело 1963. године, а завршен је 1969. године, да би био освештан 1972. године. У периоду озмеђу 1972 — 2009. он је био Саборни храм епархије бањалучке, када је те 2009. ту улогу преузео обновљени – новоизграђени [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|храм Христа Спаситеља у центру града]], гдје је до рушења 1941. године постојао Саборни храм Свете Тројице.<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref><ref name="Историјат храма Христа Спаситеља">{{cite web |url=https://hhsbl.org/sr/istorijat-hrama?showall=1 |title=Историјат храма Христа Спаситеља |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
[[Иван Фрањо Јукић]] и руски конзул [[Александар Гиљфердинг]] између [[1840]]. и 1860. су направили списак о богомољама православних вјерника у Бањалуци. Јукић је рекао да на подручју Ребровца има "нешто дрвене, унутра празне 'ришћанске зграде коју Бањалучани влашком црквом називају“. Гиљфердинг [[1857]]/[[1858]] у свом сажетом, али језгровитом опису критикује: "На срамоту бањалучке чаршије и трговачког сталежа, нема православне цркве. Иде се на молитву у село удаљено један сат од града. Тамо је прошлог вијека подигнута црква у сиромашној колиби“. Неки говоре да се та црква налази у селу [[Кола (Бања Лука)|Кола]], што је погрешно, јер је она удаљена више од један сат пјешачења. То је у ствари, црква на Ребровцу.
 
Критичка опаска Гиљфердинга није била на мјесту, упркос чињеници да је изрекао врло повољну оцјену о вјерницима православне вјере, јер је рекао: "Мада их има мало, хришћани, специјално православни, најактивнији и највећи су дио становништва града Бање Луке. Мјесна трговина је већим дијелом у њиховим рукама. Раније у граду није било православаца.
 
Овамо су се доселили у новије вријеме. То су већином досељеници из Херцеговине и требињског краја." Пошто је и сам константовао да у граду има седамдесет православних кућа, али и да је у граду "недавно основана хришћанска школа, у којој заједно уче православци и католици", питање је да ли стоји таква оштра критика због непостојања православне вркве у граду. Наиме, релативан је појам у богатству бањалучких трговаца. Сигурно ни свих седамдесет православних кућа нису биле трговачке, нити су имали толико богатства да и поред школе финансирају новац за изградњу цркве.
 
Зна се да је у вријеме боравка [[Васо Пелагић|Васе Пелагића]] када је отворена богословија (1866) постојала мала црква звана "ћелија" а да је седамдесетих на "црквишту" постојала православна црква, која је изгорјела у [[Невесињска пушка|устанку]].
 
[[Датотека:Храм Свете Тројице у Бањој Луци.jpg|250px|мини|лево|Црква Свете Тројице]] Када су [[1878]]. у [[Босна|Босну]] ушли [[Аустроугарска|Аустроугари]], подигнута је привремена црква на црквишту гдје је спаљена црква у устанку. [[Аустријанци]] су питали [[Срби|Србе]] да изграде једну лијепу цркву у Бањалуци, али су Срби то одбили. [[1912]]. је образован одбор за изградњу цркве, међутим, почели су ратови, а градња је одгођена. [[1922]]. је формиран нови одбор, и почеле су припреме за градњу Саборне цркве која је требало да замени парохијску: "Сошествија Светог Духа“. Почетком [[април]]а [[1924]]. је прикупљено 4.952.000 динара.<ref>[http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv0126/saborna_crkva.htm Saborna crkva{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Изградња, освештање и рушење ==
 
Иако је речено да ће трасирање бити у септембру 1925. половином маја још није било одлучено гдје ће се градити црква (на старом црквишту или на вакуфском земљишту-поред хотела "Босне"). То питање градње је дуго потрајало. Бањалучке новине су писале да ће црква бити грађена код хотела "Босне“. Почеле се говорити да ће ипак црква бити грађена на старом црквишту, зато што је код хотела требало градити споменик [[Петар I Карађорђевић|краљу Петру I Карађорђевићу]]. Ипак је одлучено да се црква гради на новом земљишту. За архитекту је изабран [[Душан Живановић]]. Градња је почела у новембру. <br /> Храм је саграђен [[1928]]. Исте године [[15. септембар|15. септембра]], на дан пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]], у цркви је први пут одржана служба.<br /> Бањалучкке "Врбаске новине" су писале: "Спољашњи дио цркве довршен је још 1928. године. У тако недовршеној цркви, богослужења су обављана све до [[јануар]]а [[1938]]. године. Пошто су у међувремену прикупљана потребна средства, продајом зграде кафана "Балкан", те зграде богословије, која је послије укидања претворена у основну школу-на њиховим мјестима подигнута је зграда Банске управе [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], данашња зграда општине, за што је бањалучка српско-православна црквена добила врло солидно обештећење, одлучено је да се приступи коначном довршењу Саборне цркве. Већ почетком [[фебруар]]а 1938. су почели унутрашњи радови, а израда медаљона и икона повјерена је групи Зограф“.
 
Нацрт иконостаса, полијелеј и столарију урадио је [[Григорије Самојлов]]. Радови на ентеријеру трајали су до 1939. године.<ref name="храм">{{cite web|title=Саборни храм Свете Тројице (1925—1941) — Историјат градње храма|url=http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=5&lang=sr|work=hhsbl.org|publisher=Саборни храм Христа Спаситеља|accessdate=24. 11. 2013|author=Радмила Кулунџија, Радмила Кулунџија|location=Бања Лука}}</ref>
 
Црква Свете Тројице се првобитно налазила у центру Бање Луке, између [[Бански двор|Банског двора]] и [[град Бања Лука|зграде општине Бање Луке]], гдје се данас налази [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Храм Христа Спаситеља]]. Изграђена је између два свјетска рата, за вријем [[светислав Милосављевић|бана Светислава Тисе Милосављевића]] и [[Митрополит Василије Бањалучки|митрополита Василија]]. Градња је почела [[1925]].. а свечано је отворена [[1929]]. Освећена је на [[Спасовдан]] [[1939]].<ref>{{Cite web |url=http://www.androidvodic.com/info_banja-luka_crkve-i-manastiri_crkva-svete-trojice |title=Crkva Svete Trojice Banja Luka, Verski objekti Banja Luka{{Ботовски наслов}} |access-date=17. 05. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121216053145/http://www.androidvodic.com/info_banja-luka_crkve-i-manastiri_crkva-svete-trojice |archive-date=16. 12. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=416328&page=2 Manastiri i crkve u Republici Srpskoj i BiH — Page 2 — SkyscraperCity{{Ботовски наслов}}]</ref> уз присуство двадесет хиљада вјерника.<ref name="храм" />
 
== Храм данас ==
Након што је изгубио улогу Саборног храма одлуком епископа бањалучког Господина Јефрема бр. 468/09, од 30. јуна 2009. године, овај храм проглашен је Придворним храмом епископа бањалучких.
При храму нема парохија, у њему служе свештеници у чину — службеници Епархијског управног одбора, Црквеног суда и епископске канцеларије. Такође, при овом храму пролазе додатну припрему свештенички кандидати и новорукоположени свештеници који послије неопходне праксе одлазе на пастирско служење на парохије Епархије бањалучке. Старјешина храма је епископ бањалучки [[Јефрем Милутиновић|Јефрем]].<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
== Галерија ==
<gallery>