Млечни пут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
м Ситне исправке |
||
Ред 43:
'''Млечни пут''' је [[Премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]]<ref name=OxfordOnline/><ref name=Webster/><ref name=Britannica/><ref name=context group=nb/> у којој се налази наш [[Соларни систем]]<ref>{{cite web|title=Our Solar System: Overview: Our Galactic Neighborhood | publisher = NASA | url = http://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161127080545/https://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem | archivedate=27. 11. 2016 }}</ref> и која је члан [[Локална група галаксија|Локалне галактичке групе]] унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни” је изведен из изгледа галаксије гледано са Земље – светла трака која се види на [[ноћно небо|ноћном небу]] формирана од звезда које се не могу појединачно разликовати [[Naked eye|голим оком]]. Термин ''Млечни пут'' је превод [[Латински језик|латинског]] назива -{''{{lang|la|via lactea}}''}-, који је проистекао из [[Старогрчки језик|грчког]] назива {{lang|grc|γαλαξίας κύκλος}} (-{''galaxías kýklos''}-, „млечни круг”).<ref name=eo_galaxy/><ref name="Jankowski"/><ref name="Schiller"/> Са Земље, Млечни пут изгледа као опсег зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. [[Галилео Галилеј]] је први разлучио траку светлости у појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. До раних 1920-их, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у [[Свемир]]у.<ref>{{cite web|title=Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home | publisher = Space.com | url = http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | accessdate=8. 4. 2017 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170321063305/http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | archivedate=21. 3. 2017 }}</ref> Након [[Велика дебата (астрономија)|Велике дебате]] из 1920. године између астронома [[Harlow Shapley|Харлоу Шеплија]] и [[Heber Curtis|Хебера Куртиса]],<ref name=shapley_curtis/> посматрања [[Едвин Хабл|Едвина Хабла]] су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.
Млечни пут је [[премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]] са
Звезде и гасови у широком опсегу растојања од ралактичког центра ротирају по орбити брзином апроксимативно 220 km у секунди. Константна брзина ротације је у контрадикцији са законима [[Кеплерови закони|кеплерове динамике]], што сугерише да знатан део [[маса|масе]] Млечног пута не емитује нити апсорбује [[електромагнетна радијација|електромагнетну радијацију]]. Та маса се назива „[[тамна материја|тамном материјом]]”.<ref name=Koupelis_Kuhn2007 /> Ротациони период је око 240 милиона година у позицији Сунца.<ref name="sparke_gallagher" /> Млечни пут као целина се креће брзином од апроксимативно 600 -{km}- у секунди у односу на екстрагалактичке референтне оквире. Најстарије звезде Млечног пута су скоро старе колико и сам Свемир и стога су вероватно формиране непосредно након [[Космолошка доба|тамног доба]] [[Велики прасак|Великог праска]].<ref name=HD_140283_(arXiv) />
Ред 56:
Млечни пут у [[српски језик|српском језику]] носи и назив ''Кумова слама''.
Термин ''Галаксија'' написан великим словом ''Г'' односи се на галаксију Млечни пут, док израз ''галаксија'' написано малим словом ''г'' означава било коју другу [[галаксија|галаксију]] и врсту [[галаксија|објекта]] у [[свемир|васиони]].
== Историја ==
|