Ендогена дормантност семена — разлика између измена

нема резимеа измене
 
==Физиолошка дормантност==
[[Датотека:Acer platanoides embryo explanted.jpg|мини|200п|л|<center>Експлантирани ембрион [[Млеч (јавор)|млеча]] потпуно развијен и са образованим хлорофилом[[хлорофил]]ом не клија одмах.]]
[[Датотека:Sorbus domestica embryos explanted.jpg|мини|200п|л|<center>Ембрион [[Оскоруша|оскоруше]] (''Sorbus domestica'' L.). дормантан је због ФИМа.]]
Главни узрок физиолошке дормантности семена је смањена [[Метаболизам|метаболичка]] активност ембриона, па је потребно да семе буде у условима високе влаге и ниске температуре (природним условима током зиме) да би се постигао одговарајући ниво [[ензим]]а, [[хормон]]а, растворљивих [[метаболит]]а и других компоненти потребних ембриону за [[клијање]]. За смањену активност ембриона и смањену размену гасова уведен је термин физиолошки инхибирајући механизам (ФИМ)<ref name=никол>Nikolaeva, M. G. (1977): Factors controlling the seed dormancy pattern. In Physiology and Biochemistry of Seed Dormancy and Germination (ed. A.A. Khan) Elsevier, Holland: 51-74</ref>. Семе биљака са овим особинама може се поделити у три групе преме степену дормантности на оне са плитком, средњом и дубоком дормантношћу. Плитка (лака) дормантност семена каква је код појединих врста из рода ''[[Cedrus]]'', ''[[Picea]]'', или код [[Јапански ариш|''Larix leptolepis'' (Sieb.et Zucc.) Sieb. ex Gord.]], ''Pinus contorta'' Dougl. ex Loud., ''P. flexilis'' James, [[Вајмутов бор|''P. strobus'' L.]] и [[Kanadska cuga|''Tsuga canadensis'' (L.) Carr.]] нестаје када је семе до неколико недеља у влажно-хладним условима.
Физиолошке сметње или необављене хемијске промене узрок су тежих облика дормантности код врста из родова ''Cotoneaster'', ''Juniperus'', ''Acer'', ''Sorbus''... који се отклањају само дужим боравком семена у влажно-хладним условима. У овој групи је и [[Текома|''Campsis radicans'' (L.) Seem.]] на чије семе влажно-хладни услови од 1 и 2 месеца не утичу или утичу слабо, док исти услови од 3 до 4 месеца отклањају сметње<ref>Grbić, M.,& Žujović, K. (1994): Effect of stratification on breaking seed dormancy of common trumpetcreeper (Campsis radicans (L.) Seem.). Юубилейная научна конференция "100 години от рождението на видния български ботаник и дендролог Борис Стефанов 1894-1979.", София</ref><ref>Hartmann, H. T., & Kester, D. E. (1964): Plant Propagation, Principles and practices. Fifth printing. Englewood cliffs, N.J. Prentice-Hall, Inc.</ref>.
 
На неопходно присуство [[светлост]]и при клијању семена многих врста дрвећа и жбуња указује Николајева, па и на [[Бела бреза|''Betula pendula'' Roth]] и [[Бели бор|''Pinus sylvestris'' L.]] као добре примере врста са лаком физиолошком дормантношћу<ref name=никол/>. Потреба за светлошћу може се заменити хладно-влажним условима, регулаторима раста ([[гиберелинска киселина]]) или парцијалним повећањем притиска [[кисеоник]]а. Стимулација клијања светлошћу може да утиче на синтезу ензима ([[Гиберелини|гиберелина]] и [[Цитокинин|цитокинина]]), ефекте пропустљивости мембране или синтезу [[Рибонуклеинска киселина|mRNA]]. У природи семе које је током зиме у влажним и хладним условима губи фотосензитивност и клија упролеће иако је затрпано [[Стеља|стељом]] или земљом где је квалитет светлости измењен и ближи далекоцрвеном делу [[Електромагнетски спектар|спектра]] (730 nm) него црвеном (660 nm). Неке од врста са средњим и дубоким облицима дормантности су [[Јавор|''Acer pseudoplatanus'' L.]], [[Млеч (биљкајавор)|''Acer platanoides'' L.]] ''[[Corylus]]'' spp, ''Fraxinus excelsior'' L., ''[[Malus]]'' spp, [[Јаребике|''Sorbus'' spp]], ''[[Prunus]]'' spp, ''Pinus cembra'' L., ''P. lambertiana'' Dougl., ''P. monticola'' Dougl. и [[Молика|''P. peuce'' Gris.]] Код неких од ових врста физиолошка дормантност може бити комбинована са недозрелим ембрионом или непропусном семењачом.
 
Код неких врста физиолошка дормантност може да буде ограничена на део ембриона. Дормантност код глога везана је за [[хипокотил]] (поред јаког [[ендокарп]]а). Током зиме хипокотил из базне реакције прелази на киселу. [[Удике]] се одликују етапним клијањем продуженим на две године због дормантности хипокотила и [[епикотил]]а (прво клија [[Радикула|коренак]], а знатно касније се развијају хипокотил и епикотил). Дрвенасти [[божур]] такође потпуно исклија тек у другој години због физиолшке дормантности епикотила<ref name=дорм/>.