Михајло Пупин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.183.196 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
|||
Ред 63:
Пупин је започео своју каријеру наставника на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]] [[1889]]. године где је радио пуних четрдесет година (до [[1929]]). Постао је редовни професор [[1901]]. године. Његов положај професора теоријске [[Електротехника|електротехнике]] усмерио је његово интересовање на проучавање електромагнетних феномена.
[[Електрична резонанца]], као предмет изучавања, привукла је Пупинову
Године 1896, након што је [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] [[1895]]. објавио свој проналазак -{Х}--зрака, Пупин је открио секундарне рендгенске радијације, а убрзо након тога развио је брзу методу рендгенског снимања која се састоји у томе што се између објекта који се снима и фотографске плоче, умеће флуоресцентни екран, чиме је скраћено време [[Експозиција|експозиције]] са трајања од око једног часа на свега неколико секунди. Тај метод је нашао широку примену и још увек се примењује.
Ред 71:
Пупинов најзначајнији проналазак је у свету познат под именом „Пупинова теорија“ (1896) којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Ово откриће омогућило је отклањање штетног дејства [[електрични капацитет|капацитивности]] водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовало се појавом шума. Проблем је решен постављањем [[индуктивни калем|индуктивних калемова]] на строго одређеним растојањима дуж водова.
{{цитат2|''Да не би местимично оптерећени вод дао рђаве резултате у телефонији, треба да релативна честоћа калемова износи најмање десетак калемова по таласној дужини, рачунатој за средњу телефонску учесталост.''<ref>Миљанић П. Теорија простирања периодичних електричних струја, Београд 1932,
211.</ref>}}
Пупин је, решавајући проблем, кренуо од математичког [[Жозеф Луј Лагранж|Лагранжеовог]] решења за вибрације затегнуте жице. Разрадио је нову математичку теорију преноса осцилација кроз жицу са распоређеним масама и на основу овог решења дошао до потребних величина у аналогном електричном моделу вода са периодично уметнутим индуктивностима. Ти индуктивни калемови, у његову част, названи су [[Пупинов калем|Пупинови калемови]], а процес укључивања у линију '''пупинизација'''. Овај патент му је донео светску славу и богатство (Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, као и Компанија Сименс и Халске у Немачкој), а захваљујући његовим проналасцима у аналогној телефонији функционише међуградски и међународни телефонски саобраћај.<ref>{{cite web|url=http://www.bookrags.com/Mihajlo_Pupin | title = Михајло Пупин | publisher = Bookrags.com |date=| accessdate=4. 10. 2011}}</ref>
| |||