Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 178.149.144.220 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac)
ознака: враћање
 
{{Историје|Србије|Косова и Метохије|Црне Горе|Републике Македоније|Босне и Херцеговине|Републике Српске}}
'''Краљевина Србија''' у [[средњи век|средњем веку]] је терминиме који се користи у [[Историја|историјској науци]] и за [[Срби|српску]] [[Феудализам|феудалну]] [[држава|државу]] [[Рашка|Рашку]] која сеје под [[Стефан Првовенчани|Стефаном Првовенчаним]] ([[велики жупан]] 1196—1217. (или 1219-20), [[краљ]] 1217—12281217. (или 1219-20)—1227. развилаили из1228) [[Рашка|Рашке]]проглашена за краљевину [[1217]]. или 1219-1220. године и трајалато је остала до [[16. април]]а [[1346]]. године, када је за владавине [[Стефан Душан|Стефана Душана]] (краљ 1331—1346, [[цар]] 1346—1355) уздигнута на ранг [[царевина|царевине]] односно постала [[Српско царство]].
 
== Историја ==
 
=== Позадина ===
Србија (која је уобичајено називана Рашка од стране странаца, али и владара западне српске средњовековне државе Босне) у другој половини 12. века била је [[Велики жупан|велика жупанија]] у којој је власт имао [[Стефан Немања]] оснивач династије [[Немањићи|Немањића]]. [[Стефан Немања]] на сабору у [[Стари Рас|Расу]] [[25. март]]а [[1196]]. године престо је оставио свом истоименом сину, који је познат као [[Стефан Првовенчани]].{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као [[Стефан Немања|„Симеон Немања Први“]] и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} Одрекавши се власти замонашио се у манастиру [[Студеница (манастир)|Студеница]] и узео име Симеон. Опис смене на престолу оставио је [[Свети Сава|Сава I Немањић]] у [[Студенички типик|Студеничком типику]]: „... изабра племенитог и драгог сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Немању]], зета [[Бог]]ом венчанога [[Алексије III Анђел|кир-Алексија]], цара грчкога, …“{{sfn|Павловић|1970|p=51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II}}
[[Стефан Првовенчани]] на [[Велики жупан|великожупански]] престо долази 1196. године. [[Стефан Немања]] му је на сабору у [[Стари Рас|Расу]] предао престо и замонашио се у манастиру [[Студеница (манастир)|Студеница]]. Титулу великог жупана Србије носио је до 1217. године. Везе са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] и римокатоличким западом навеле су га да од [[Папа Хонорије III|папе Хонорија]] затражи краљевску круну. Стефан је раније, крајем 12. века, већ тражио од папе [[Иноћентије III|Иноћентија III]] краљевску круну. Истовремено је круну тражио и његов старији брат [[Вукан Немањић|Вукан]] који је из неких разлога сматрао да је родбински повезан са новим папом. Поред краљевске круне, Вукан је желео да обезбеди и егзистенцију [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]]. Неканонска Барска надбискупија [[Историја Барске надбискупије|основана]] је још 1089. године од стране [[дукља]]нског владара [[Константин Бодин|Константина Бодина]] из династије [[Војислављевић]]. Укинута је 1143. године. Папа Иноћентије је више вере поклонио Вукану те је обновио Барску надбискупију која је, на Латеранском сабору из 1215. године, стекла јурисдикцију над свим римокатоличким епископијама унутар Српске државе{{sfn|ИСН|1999|pp=263-273, 297-9}}.
 
[[Стефан Првовенчани]] на [[Велики жупан|великожупански]] престо долази 1196. године. [[Стефан Немања]] му је на сабору у [[Стари Рас|Расу]] предао престо и замонашио се у манастиру [[Студеница (манастир)|Студеница]]. Титулутитулу великог жупана Србије носио је до 1217. или [[1219]]. године. Везе са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] и римокатоличким западом навеле су га да од [[Папа Хонорије III|папе Хонорија]] затражи краљевску круну. Стефан је раније, крајем 12. века, већ тражио од папе [[Иноћентије III|Иноћентија III]] краљевску круну. Истовремено је круну тражио и његов старији брат [[Вукан Немањић|Вукан]] који је из неких разлога сматрао да је родбински повезан са новим папом. Поред краљевске круне, Вукан је желео да обезбеди и егзистенцију [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]]. Неканонска Барска надбискупија [[Историја Барске надбискупије|основана]] је још 1089. године од стране [[дукља]]нског владара [[Константин Бодин|Константина Бодина]] из династије [[Војислављевић]]. Укинута је 1143. године. Папа Иноћентије је више вере поклонио Вукану те је обновио Барску надбискупију која је, на Латеранском сабору из 1215. године, стекла јурисдикцију над свим римокатоличким епископијама унутар Српске државе{{sfn|ИСН|1999|pp=263-273, 297-9}}.
 
=== Стефан Првовенчани ===
| Немањићи || [[Стефан Душан]]|| 1331—1346. || Син Стефана Дечанског. Збацио оца са власти 1331. године. Ратовао против византијског цара [[Андроник III Палеолог|Андроника]] ширећи државу ка југу. Сузбио напад угарског краља Карла Роберта. Умешао се у [[Грађански рат два Јована|грађански рат]] у Византији стајући најпре на страну [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]], а потом на страну његових противника. Током његове владавине Србија доживела врхунац територијалног проширења. На [[Крунисање цара Душана (слика)|сабору у Скопљу]] 1346. године крунисан за [[Цар Срба и Ромеја|цара Срба и Ромеја]]. || [[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|100п|манастир у Леснову]]
|}
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Референце ==
== Извори ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Павловић|editor-first=Драгољуб|title=Стара српска књижевност, I|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/0/mode/1up|year=1970|location=Нови Сад – Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Orbini|first=Mauro|authorlink=Мавро Орбин|year=1601|title=Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni|location=Pesaro|publisher=Apresso Girolamo Concordia|url=https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбин|first=Мавро|authorlink=Мавро Орбин|year=1968|title=Краљевство Словена|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}