Тодор Швракић — разлика између измена

м
 
== Биографија ==
Рођен је 1882. године у Приједору, у Босни, у сиромашној занатлијској породица. Као син дрводјеље, са 16 година одлази у [[Београд]] гдје похађа приватну сликарску школу [[Риста Вукановић|Ристе]] и [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]]. Образовао се и у Уметничкој школи у Београду, смештеној у Господар Јевремовом конаку. Усавршавање је продужио код [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] у [[Беч]]у, и касније у [[Праг]]у и Паризу<ref>"Правда", Београд 27. новембра 1927.</ref>. Био је стипендиста сарајевске "Просвјете" на Уметничкој академији у Прагу.<ref>Ристо Бесаровић: "Из културне и политичке историје Босне и Херцеговине", Сарајево 1966.</ref> У друштву са колегама Србима са прашке академије, Пером Поповићем и Бранком Радуловићем, приредио је 1907. године заједничку изложбу у Сарајеву. Било је још неколико његових самосталних изложби, попут оне у родном Приједору августа 1910. године. Пре Великог рата био је члан друштва '''Медулић. Радио је композиције портрете и пејзаже''', одса којихкојим је најпознатијиизлагао званичниу иЗагребу, јединикрајем портретисте [[Никола Пашић|Николе1910. Пашића]]године.
 
Излагао је [[1911]]. године у [[Праг]]у, и на свим изложбама Медулића, затим у [[Рим]]у [[1911]]. и на свим југословенским изложбама у то време. Сматран је једним од најбољих српских [[акварел]]иста. Радио је композиције портрете и пејзаже, од којих је најпознатији званични и једини портрет [[Никола Пашић|Николе Пашића]]. Отворио је своју приватну сликарску школу у Сарајеву.
 
У међуратном периоду је био члан друштва "Ладе". Новембра 1927. године Швракић је у Новинарском дому у Београду приредио изложбу својих акварела (45). Радови су се односили на "дивоте" Јужне Србије. На годишњој изложби друштва "Ладе" 13. марта 1932. године публика је имала прилику да виду његову посмртну колекцију.<ref>"Време", 8. март 1932.</ref> Исту је чинило 20 радова, углавном акварела ''на којима је уметник приказао фолкорни карактер муслиманских крајева Босне и Јужне Србије''. Швракић је значајан за етнологију, јер је на својим тематским циклусима верно, упечатљиво приказао тадашњи народни живот У Босни, Јужној Србији, Топлици, Ђердапу и Источној Србији и осталим крајевима Југославије.
 
Радио је као предавач у средњим школама у Сарајеву. Године 1930. он је учитељ вештина у Првој мушкој гимназији у Сарајеву.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. децембар 1930.</ref> Унапређен је у наставника друге групе, друге категорије. Било је то пред смрт почетком децембра 1931. године. Ту у Сарајеву у улици која је носила његово име, била му је кућа, у којој је рођен, стварао и напокон умро. Био је ожењен Босиљком, наставницом грађанских школа, са којим је имао сина [[Мирко Швракић|Мирка]], психијатра психоаналитичара. Супруга је након његове смрти прешла са службом из Сарајева у Београд.
 
Одликован је 4. децембра 1922. године краљевским Орденом Св. Саве V реда.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. новембар 1922.</ref>
27.346

измена