Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 76:
Ипак, покушај Вукана да оружаним сукобом од 1202. године отме врховну власт у држави брату Првовенчаном завршио се неуспехом до почетка 1205. године. Победа великог жупана Првовенчаног над Вуканом и измирење браће 1208. ојачали су средишњу власт у Србији Немањића, а Првовенчани је остао главног кандидата да успостави Српску краљевину. Важну политичку подршку на западу Првовенчани је добио женидбом са [[Ана Дандоло|Аном Дандолом]] ћерком млетачког вицедужда [[Рајнеро Дандоло|Рајнера Дандола]] и унуком чувеног [[Енрико Дандоло|Енрика Дандола]] на чији наговор су [[Четврти крсташки рат|крсташи]] 1204. године [[Опсада Цариграда (1203—1204)|заузели Цариград]]. Породица Дандоло је почетком 13. века имала велики утицај а један њен припадник, [[Јован Дандоло]], био и [[Дубровачка република|дубровачки]] кнез. Дубровачка општина је управо 1215. године склопила врло повољан, пре свега трговачки уговор са српским жупаном. Колико је кнез Јован имао удела при склапању брака није познато.
Традицију о венчању Стефана Првовенчаног са Аном Дандолом забележио је средином 14. века млетачки [[дужд]] [[Андрија Дандоло]] у својој Chronica per extensum descripta. Он тај догађај смешта у дванаесту годину владавине дужда [[Пјетро Зјани|Пјетра Зјанија]] (1205—1229), дакле у период од 5. августа 1216. до 5. августа 1217. године и записао је: „Такође и Стефан, господар Рашке и Србије, који се називао [[велики жупан]], чим унуку покојног дужда Хенрика Дандола беше узео за жену, пошто се на наговор жене одрекао шизме, преко посланика од папе је добио да буде украшен краљевским насловом, и преко легата кардинала ради тога послатог, заједно са женом је крунисан”.{{sfn|Коматина|2014|p=7}} Мало је вероватно да се Првовенчани искрено одрекао [[православље|православља
Поред тога, други писани извори који су ближи времену и месту крунисања Првовенчаног говоре да он није био крунисан до краја августа 1217. године. Архиђакон Тома Сплићанин у другој половини 13. века у свом делу описује низ догађаја који почињу од 28. августа 1217. када је угарски краљ [[Андрија
Вест о добијању круне забележио је и јеромонах [[Доментијан]] у [[Житије Светог Саве (Доментијан)|Житију Светог Саве]]. Према Доментијану, студенички игуман [[Свети Сава|Сава]] послао је епископа Методија у Рим са упутствима да од папе добије краљевску круну. Методије је успешно обавио свој задатак. Према западним изворима, крунисање Стефана извршио је папски легат, а према Доментијану и [[Теодосије Хиландарац|Теодосију]], Свети Сава који је приликом крунисања на Стефанову главу положио руку [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. [[Андрија Дандоло]] истиче да је краљевску круну тада примила и Стефанова супруга Ана Дандоло и да је то уследило одмах по склапању брака. (dum neptem....ducis accepisset in coniugem). На основу Дандоловог излагања може се закључити да је крунисању претходио Стефанов брак са Аном, а потом и Стефаново одрицање од православља зарад круне<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Коматина|2014|pp=7-22}}</ref>.
Ред 305:
== Извори ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Ана Дандоло - Прва српска краљица?|location=Нови Сад|year=2014|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSI_89.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Миодраг|authorlink=Миодраг Марковић|title=Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност|location = Београд|year=2009|url = http://www.academia.edu/3602014/The_first_voyage_of_St._Sava_to_Palestine_and_its_importance_for_Serbian_medieval_art_Belgrade_2009_in_Serbian_with_an_English_summary_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Сплићанин|first=Тома|title=Historia Salonitana|url = http://www.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhi%C4%91akon-Historia-Salonitana-Knji%C5%BEevni-krug-Split-2003|year=2003}}
| |||