Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 76:
Ипак, покушај Вукана да оружаним сукобом од 1202. године отме врховну власт у држави брату Првовенчаном завршио се неуспехом до почетка 1205. године. Победа великог жупана Првовенчаног над Вуканом и измирење браће 1208. ојачали су средишњу власт у Србији Немањића, а Првовенчани је остао главног кандидата да успостави Српску краљевину. Важну политичку подршку на западу Првовенчани је добио женидбом са [[Ана Дандоло|Аном Дандолом]] ћерком млетачког вицедужда [[Рајнеро Дандоло|Рајнера Дандола]] и унуком чувеног [[Енрико Дандоло|Енрика Дандола]] на чији наговор су [[Четврти крсташки рат|крсташи]] 1204. године [[Опсада Цариграда (1203—1204)|заузели Цариград]]. Породица Дандоло је почетком 13. века имала велики утицај а један њен припадник, [[Јован Дандоло]], био и [[Дубровачка република|дубровачки]] кнез. Дубровачка општина је управо 1215. године склопила врло повољан, пре свега трговачки уговор са српским жупаном. Колико је кнез Јован имао удела при склапању брака није познато.
 
Традицију о венчању Стефана Првовенчаног са Аном Дандолом забележио је средином 14. века млетачки [[дужд]] [[Андрија Дандоло]] у својој Chronica per extensum descripta. Он тај догађај смешта у дванаесту годину владавине дужда [[Пјетро Зјани|Пјетра Зјанија]] (1205—1229), дакле у период од 5. августа 1216. до 5. августа 1217. године и записао је: „Такође и Стефан, господар Рашке и Србије, који се називао [[велики жупан]], чим унуку покојног дужда Хенрика Дандола беше узео за жену, пошто се на наговор жене одрекао шизме, преко посланика од папе је добио да буде украшен краљевским насловом, и преко легата кардинала ради тога послатог, заједно са женом је крунисан”.{{sfn|Коматина|2014|p=7}} Мало је вероватно да се Првовенчани искрено одрекао [[православље|православља,]]. онОн је сахрањен као православни монах у [[манастир Жича|Жичи]].{{sfn|Марковић|2009|p=15}} Поред тога други писани извори који су ближи времену и месту крунисања Првовенчаног говоре да је крунисан после 5. августа 1217.
 
Поред тога, други писани извори који су ближи времену и месту крунисања Првовенчаног говоре да он није био крунисан до краја августа 1217. године. Архиђакон Тома Сплићанин у другој половини 13. века у свом делу описује низ догађаја који почињу од 28. августа 1217. када је угарски краљ [[Андрија другиII|Андрија Други]] дошао у [[Сплит]], а завршавају се одласком дела његове војске из Сплита 1218. године, а после тога пише: „У исто време господар Србије или Рашке Стефан, који се називао великим жупаном, пошаље изасланике до Римске столице и испослује од врховнога свећеника [[Хонорије III|Хонорија]] краљевску круну. Он је био послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га као првога краља његове земље.“ {{sfn|Сплићанин|2003|p=92-93}} Писање Томе Сплићанина да је посланство из Србије ишло у [[Рим]] да тражи краљевску [[круна|круну]] за Првовенчаног 28. августа 1217. године, или после тог датума, не оставља могућност да је крунисање било допре 5.тога августа 1217.датума како је то изгледалоизгледа само из писањапосле написане хронике Андрије Дандола.
 
Вест о добијању круне забележио је и јеромонах [[Доментијан]] у [[Житије Светог Саве (Доментијан)|Житију Светог Саве]]. Према Доментијану, студенички игуман [[Свети Сава|Сава]] послао је епископа Методија у Рим са упутствима да од папе добије краљевску круну. Методије је успешно обавио свој задатак. Према западним изворима, крунисање Стефана извршио је папски легат, а према Доментијану и [[Теодосије Хиландарац|Теодосију]], Свети Сава који је приликом крунисања на Стефанову главу положио руку [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. [[Андрија Дандоло]] истиче да је краљевску круну тада примила и Стефанова супруга Ана Дандоло и да је то уследило одмах по склапању брака. (dum neptem....ducis accepisset in coniugem). На основу Дандоловог излагања може се закључити да је крунисању претходио Стефанов брак са Аном, а потом и Стефаново одрицање од православља зарад круне<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Коматина|2014|pp=7-22}}</ref>.
Ред 305:
== Извори ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Ана Дандоло - Прва српска краљица?|location=Нови Сад|year=2014|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSI_89.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Миодраг|authorlink=Миодраг Марковић|title=Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност|location = Београд|year=2009|url = http://www.academia.edu/3602014/The_first_voyage_of_St._Sava_to_Palestine_and_its_importance_for_Serbian_medieval_art_Belgrade_2009_in_Serbian_with_an_English_summary_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Сплићанин|first=Тома|title=Historia Salonitana|url = http://www.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhi%C4%91akon-Historia-Salonitana-Knji%C5%BEevni-krug-Split-2003|year=2003}}