Битка код Варне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Исправљање ситних грешака |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Битка код Варне
| део = [[Варнински крсташки рат]]
| слика = Bitwa pod Warną (fragment - Władysław).jpg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = Слика [[Јан Матејко|Јана Матејка]] из [[1879]].
| датум = [[10.
| локација = [[Варна]] на обали [[Црно море|Црног мора]]
| резултат = одлучујућа Османска победа
| страна1 = [[Датотека:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|23px]] [[Османско царство]]
| страна2 = [[Датотека:POL Przemysł II 1295 COA.svg|23px]] [[Краљевство Пољска|Краљевина Пољска]]<br />[[Датотека:Coa Hungary Country History (14th century).svg|22px]] [[краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевина Угарска]] [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевина Угарска]]
| заповедник1 = [[Мурат II]]
| заповедник2 = [[Владислав III Јагелонац|Владислав III Јагело]] †<br />[[Јанош Хуњади]]
| јачина1 = ~
| јачина2 = 20.000<ref name=Setton/>
| губици1 =
| губици2 =
}}
'''Битка код Варне''' се одиграла [[10. новембра]] [[1444]]. године између [[Османска војска|османских снага]] предвођених [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) и удружене [[крсташки ратови|крсташке]] војске коју су махом чиниле снаге [[Краљевина Угарска (1000—1526)|краљевина Угарске]] и [[Краљевство Пољска|Пољске]] предвођене [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и [[краљ]]ем [[Владислав III Јагелонац|Владиславом III Јагелом]] (краљ Пољске 1434—1444, краљ Угарске 1440—1444) и представља последњи велики покушај да се [[Османско царство|Османлије]] протерају са [[Балканско полуострво|Балкана]]. Завршена је одлучном победом Османлија, а током борби су живот изгубили краљ Владислав и [[Папа|папски]] легат [[кардинал]] [[Јулијан Ћезарини]]. Сматра се да је једна од последица крсташког пораза био и [[Пад Цариграда (1453)|коначни пад Цариграда]] [[29. мај|29.
Битка је дошла као последица војних победа над Османлијама почетком четврте деценије [[15. век|XV века]]. Прво је [[Опсада Београда (1440)|одбрањен Београд]] 1440. године, потом је Хуњади [[1441]]. и [[1442]]. године остварио победе у [[Србија|Србији]] и [[Трансилванија|Трансилванији]], да би током [[1443]]. и 1444. године у тзв. [[Дуга војна|''Дугој војни'']] крсташи допрли до [[Софија|Софије]] сузбивши Османлије, што је довело до закључивања [[Сегедински мир|Сегединског мира]] (заснованог на преговорима из [[Једрене|Хадријанопоља]]) у [[јул]]у 1444. године којим је склопљено примирје на десет година и обновљена је [[српска деспотовина]] на чијем челу се поново нашао [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]). На инсистирање папе [[Евгеније IV|Евгенија IV]] ([[1431]]—[[1447]]) и његовог легата кардинала Ћезаринија, Владислав -{III}- и Хуњади су одбацили мировни уговор и покренули војску ка [[Византијско царство|византијској]] [[Варна|Варни]] у којој је требало да се састану са [[Млетачка република|млетачким]] бродовима који је требало да блокадом [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а спрече османске снаге из [[Азија|Азије]] да пређу у [[Европа|Европу]]. Српски деспот није учествовао у новом походу задовољан обновом своје државе сматрајући да је Сегединским миром постигнут максимум против Османлија, док крсташи истовремено нису могли и да рачунају на део крсташких снага из претходног похода који се након склапања Сегединског мира вратио својим кућама у [[Западна Европа|западној Европи]]. Истовремено је и [[морејска деспотовина|морејски деспот]] [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] (морејски деспот [[1428]]—[[1449]], царски регент 1423—1424. и 1437—1440, цар 1449—1453) прешао [[Коринтски земљоуз]] и започео продор ка централној [[Грчка|Грчкој]], а дошло је и до других антиосманских покрета на Балкану.
Међутим хришћанска флота није успела да спречи прелазак Муратових снага и око 60.000 Османлија је [[10. новембар|10. 11.]] код Варне напало крсташку војску, коју су, према проценама, бројчано надмашивали око три пута<ref name=Setton/>. Без обзира на бројчану надмоћ Османлија, чињеницу да је скоро целокупна крсташка војска била састављена од [[konjica|коњаника]] [[оклопник]]а и рану Ћезаринијеву погибију, крсташи су успешно започели битку и толико су сузбили Османске снаге да је битка чак и Мурату изгледала изгубљено и он се одлучио да напусти бојиште. Потиснуте су [[Анадолија|анадолијске]] трупе под вођством [[Караџа
Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Угарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина 1436—1442, друга владавина 1443—1447) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој.<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}-. {{page|year=2006|isbn=978-0-7546-0144-9| pages = }}
== Види још ==
|