Morska biologija — разлика између измена

Postoje više za razloga postojanje ove dispiplinediscipline. Voda pokriva veći deo deo Zemljine površine (70,8%). Zapremina hidrosfere je 1,6 milijardi km'''³''' od čega je 97,5% slana voda. Najveći deo slane vode (96,5%) se nalazi u svetskom moru, 0,93% je slana podzemna voda, dok se 0,006% nalazi u slanim jezerima. Samo svetsko more zautimazauzima oko 71% zemljine površine. U tom velikom vodenomporstranstvuvodenom porstranstvu se mogu naći pripadnici svih carstava: bakterije, vodene gljive, morske alge, vodene cvetnice, veliki broj vrsta beskičmenjaka i hordata. Staništa koja se proučavaju u morskoj biologiji uključuju sve, od sitnih slojeva površinske vode u kojima organizmi i abiotski predmeti mogu biti zarobljeni u površinskoj napetosti između okeana i atmosfere, do dubina okeanskih rovova, ponekad 10 000 metara ili više ispod površine svetskog mora. Specifična staništa podreazumevaju [[Корални гребен|koralne grebene]], šume krupnih [[Mrke alge|mrkih algi]], livade morskih cvetnica, okoline [[Hidrotermalni izvori|hidrotermalnih izvora]], plimski bazeni, kamenito, muljevito i peskovito morsko dno. takođe i pelagijska zona (sloboda zona mora). Organizmi koji se mogu naći se kreću od mikroskopskih [[Планктон|fitoplanktonski]] i [[Планктон|zooplanktonskih]], pa sve do ogromnih [[Китови|kitova]] od 25 do 32 metara u dužini.

Kao stanovnici najvećeg ecosistemaekosistema na Zemlji, morski mikroorganizmi pokreću promene u svakom globalnom sistemu. Mikroorganizmi su odgovorni za gotovo svu fotosintezu koja se događa u okeanu, kao i za kretanje ugljenika, azota, fosfora i drugih hranljivih sastojaka i elemenata u tragovima. Ako se govori omikrobimao mikrobima koji naseljavaju vodeni stub okena, mikroorganizmi su podeljeni na fitoplankton, [[Планктон|zooplankton]], bakterioplankton, mikoplankton i ihtioplankton.

Fitoplankton obuhvata sve organizme koji slibodno lebde u vodenom stubu okeana ili jezera i da pri tome i vrše fotosintezu.Tu spadaju pripadnici cijanobakterija ([[Модрозелене бактерије|Cyanophyta]]), alge razdela [[Cryptophyceae|Cryptophyta]], [[Dinophyta]], [[Зелене алге|Chlorophyta]], [[Силикатне алге|Bacillariophyta]], [[Cryptophyceae|Cryptophyta]]. Fitoplankton predstavlja najveći proizvođač kiseonika uopšte, čime daleko nadmašuje tropske kišne šume Južne Amerike i Centralne Afrike. Takođe pojedine cijanobakterije imaju sposobnost [[Azotofiksacija|azotofiksacije]], tj. prevođenja atmosferskog azota ('''N₂''') u neke njegove neorganske oblike koje ostalifotosinstetičkiostali fotosinstetički organizmi mogu koristiti u procesu fotosinteze. Za ovaj proces su poznate cijanobakterije roda ''Trichodesmium''.<ref>{{Cite book|title=Introduction to the Biology of Marine Life (2012,|last=|first=John F. Morrissey and James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning.|year=2012|isbn=|location=|pages=143}}</ref>

Zooplankton je nešto veći i ne mora nužno biti mikroskopski. Ovde spadaju svi heterotrpfniheterotrofni organizmi koji slobodno lebde u vodenom stubu okenaokeana. Ovde spada veliki broj Protozoa međukojimameđu kojima su heterotrofni bičari, foraminifere i radiolarije. Različiti razdeli iz grupe beskičmenjaka naseljavaju plankton. To su razdeli [[Плакозое|Placozoa]], [[Сунђери|Porifera]], [[Жарњаци|Cnidaria]], [[Реброноше|Ctenophora]], [[Пљоснати црви|Platyhelminthes]], [[Ваљкасти црви|Nemetoda]], [[Чланковити црви|Annelida]], [[Зглавкари|Athropoda]], larve [[Бодљокошци|Echinodermata]]. Tu još spadaju i larve riba koje čine ihtioplankton.

Beskičmnjeaci u svetskom moru su kao i na kopnu veoma raznovrsna grupa organizama sa preko milion vrsta. U okeanu žive jedni od najstarijih razdela i reliktni predstavnici određenih razdela. Mogu se naći predstavnici Porifera; Cnidaria poput meduza, morskih sasa i korala; Ctenophora; morski crvi sa razdelima Platyhelminthes, [[Немертине|Nemertea]], [[Чланковити црви|Annelida]], [[Сипункулиде|Sipuncula]], [[Echiura]], [[Стакласти црви|Chaetognatha]] i [[Потковичасти црви|Phoronida]]; [[Мекушци|Mollusca]] poput morskih puževa, školjki i [[Главоношци|glavonošaca]] od kojih su poznate hobotnice i vrsta [[Гигантска лигња|džinovske lignje]] ''Architeuthis dux''; Arthropoda sa predstavnicima [[Пауколике животиње|Chelicerata]] i [[Ракови|Crustacea]]; [[Морске маховине|Bryozoa]]; [[Бодљокошци|Echinodermata]]; Beskičmenjaci imaju veliki značaj kao primarni potrošačai unutar lanca ishrane.

Morske [[Гљиве|gljive]] su ekološka grupa, a ne taksonomska kategorija. Za neke morske gljive,oko 800 vrsta, smatra se da isključivo rastu i razmnožavaju se u morskoj sredini. Fakultativne morske gljive su slatkovodne ili kopnene vrste koje mogu rasti i možda se mogu razmnožavati u moru. Trenutno je prepoznato oko 1500 vrsta morskih gljiva (isključujući vrste izolovane od lišajeva), mada se njima i malo pažnje posvećeno, bezbroj vrsta nesumnjivo ostaje da se otkriju. Veliki broj parazitskih vrsta morskih gljiva može se naći na drvetu; sedimentu sa česticama različitih veličina; algama; opalo lišću, morskemorskim travama, koralima, ljušturama mekušaca; i na drugim životinjama na svim širinama i dubinama.Gljivične bolesti morskih životinja i biljaka takođe su predmet velike pažnje. Većina gljivičnih infekcija morski životinja je teško lečiti i često su fatalne. Mikopatogeni inficiraju ribe, školjke, rakove, korale i hobotnice. Posebno zabrinjavaju oni gljivični patogeni koji komercijalno štete divljim ili akvakulturnim populacijama dragocenih životinja.<ref>{{Cite book|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=|first=John F. Morrissey and James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=263-264}}</ref>

Ribe slanih voda ili morske ribe predsttavljajupredstavljaju najpoznatije stanovnike svetskog mora. Ujedino su ribe najbrojniji organizmi među kičmenjacima. Ribe mogu živeti usamljenički ili mogu formirati velika jata. Grupe riba koje se mogu naći su: [[Кичмењаци без вилица|Agnatha]] - kolouste sa oko 40-50 vrsta koje žive u slanoj vodi ([[Слепуље|slepulje]] i [[Змијуљице|zmijuljice]]); [[Рушљорибе|Chondrichthyes]] - ribe sa hrskavičavim skeletom koje obuhvataju [[Ајкуле|ajkule]], [[Раже|raže]] i [[Химере|himere]] sa ukupno 1100 slatkovodnih vrsta i Chondrichthyes - ribe sa koštanim skeletom saokosa oko 13000 slatkovodnih vrsta. Ribe predstavljaju najaktivnije stanovnike mora. Svojim migracijama su u stanju da pređu hiljade i hiljade kilometara. Takođe treba napomenuti da se ribe poput ajkula nalaze na samom vrhu lanaca ishrane, a da se veliki broj vrsta kolousta su [[Паразитизам|ektoparaziti]] riba. Ovi organizmi su naselili sve delove okeana, pa čak i dubine od 10 000 metara.<ref>{{Cite book|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=|first=John F. Morrissey and James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=320 - 329}}</ref>

Gmizavci koji nastanjuju more uključuju [[Morska kornjača|morske kornjače]], [[Морске змије|morske zmije]], [[Морска игуана|morske iguane]] i [[Естуарски крокодил|morske krokodile]]. Većina postojećih morskih gmizavaca, osim nekih morskih zmija, su oviparni i moraju se vratiti na kopno da bi položili svoja jaja (morske zmije su ovoviviparne). Tako većina vrsta, osim morskih kornjača, provodi većinu svog života na kopnu ili u blizini, a ne u okeanu. Uprkos svojim morskim adaptacijama, većina morskih zmija više voli plitke vode u blizini kopna, oko ostrva, posebno vodu koja je donekle zaklonjena, kao i u blizini ušća.  Neki izumrli morski gmizavci, kao što su [[Ихтиосаури|ihtiozauri]], su nekad doiniralidominirali svetskim morem kao što su drugi dinosaursi dominirali kopnom.

Od otprilike 8700 vrsta ptica svega 300 vrsta ptica zavise od morske ssredinesredine. Redovi ptica za koje bi se reklo da se mogu smatrati morskim pticama su [[Пингвини|pingvini]] (Sphenisciformes), [[Албатроси|albatrosi]] i drugi pripadnici reda Procellariiformes, [[Несити (ред)|nesiti]] (Pelecaniformes) i šljukarice (Charadriiformes).Neke ptice, poput pingvina, provode većinu svog života u moru, odlazeći na obalu samo radi reprodukcije i odgajaja svojih mladih. Sa druge strane neke patke, guske za koje je uobičajeno da žive unutrašnjosti kontitnenta u barama i jezerima, dešavaidešava se ponekad da se presele na obauobalu mora kako bi se nahranile. Sve ptice koje naseljavaju mora su dobri leračiletači sa oštrim vidom, a ptice poput pelikanai i albatrosa imaju i velik raspon krila.

Postoji pet glavnih vrstagrupa morskih sisara, kitovi - [[Китови|Cetaceans]] (zubati kitovi i kitovi pločani); morske krave- [[Морске краве|Sirenia]] ([[Дугонзи|dugong]] i [[Морске краве|morske krave]]); perajari - [[Перајари|Pinnipedia]] ([[prave foke]], [[Ушате фоке|ušate foke]] i [[Морж|morževi]]); [[Морска видра|morske vidre]] - ''Enhydra''; i [[Бели медвед|polarnog medveda]] - ''''Ursus maritimus'''' . Od ovih grupa morksemorske krave i kitovi u vodi provode ceo život. Morske krave se mogu naći i u rekama. KAdKad se rodekitovirode kitovi su odmah sposobni da plimajuplivaju, dok se mladunci vidri i polarnog medevdeamedeveda tek treba naučiti plivati. Kitovi iako u velikoj meri nepodsećajune podsećaju na ostale sisare predstavljaju toplokrvne organizmekojiorganizme koji povrmeno izlaze na površinu vode kako bi disali. Naveći kit i ujedino i najveća životinja na svetu je [[Плави кит|plavi kit]] - ''''Balaenoptera musculus'''' koji moženarasti i preko 33 metara u dužinu. Morske krave su jedini biljojedi među morskim sisarima.

Morska staništa se mogu podeliti na priobalna staništa i otvorenaotvoren okeanaokean. Obalna staništa nalaze se na području koje se proteže od obalne linije do ruba kontinentalnog rafa. Većina morskog života nalazi se u priobalnim staništima, iako ta površina zauzima tek sedam posto ukupne površine okeana. Otvorena okeanska staništa nalaze se u dubokom okeanu, preko ivice kontinentalnog prafarafa. Alternativno, morska staništa se mogu podeliti na pelagična i demersalna staništa. Pelagična staništa nalaze se u blizini površine ili u otvorenom vodenom stubu, daleko od dna okeana i na njih utiču okeanske struje, dok su privremena staništa blizu ili na dnu. Morska staništa mogu da modifikuju njihovi stanovnici. Neki morski organizmi, poput korala, algi i morskih trava, inženjeri su ekosistema koji preoblikuju morsko okruženje do tačke u kojoj stvaraju dalje stanište za druge organizme.

Priobalna zone, su područja koja se nalaze blizu obale, neprestano su izložena udarcima talasa i dnevnom smenom plime i oseke. U ovoj zoni može se pronaći ogroman broj organizama. Obalna staništa se protežu od gornjih intertidalnih zona do područja gde počinje vegetacija kopna. Mnoge su vrste su lešinari hraneći se organizmima koje je voda izbacila na obalu ili bliu obale. Mnoge kopnene životinje takođe naseljavaju obalna staništa kadasukada su u potrazi za hranom.

Estuar je levkasti [[Залив|zaliv]] na [[Ушће|ušću]] reke široko otvoren prema moru. Karakterističan je za niske obale na kojim je kolebanje plime vrlo veliko (od 10 do 20 m).Ušća formiraju tranzicijsku zonu između slatkovodnih rečnih staništa i morskog staništa. Oni podležu i morskim uticajima - poput plima, talasa i priliva slane vode - i rečnim uticajima - kao što su tokovi slatke vode i sedimenta. Promenljivi tokovi morske i slatke vode obezbeđuju visok nivo hranjivih sastojaka i u vodenom stubu i u sedimentu, čineći ušća među najproduktivnija prirodna staništa na svetu. Iako postoje organizmi koji isključio naseljajavju slanevode i izbegavaju oavakva staništa.

Koralni grebeni poznati su po raznovrsnosti vrsta pri čemu pariraju kišnim šumama. Koralni grebeni su zapravo proizvedeni od organizama koji žive na njima. Čitav greben, koji može da se proširi na stotine kilometara, prvenstveno je sastavljen od sićušnih morskih koralnih polipa. Ove male kolonijalne životinje polako proizvode masivnu karbonatnu infrastrukturu samog grebena, na kom i u kojem živi ogroman niz drugih organizama. Najpoznatije vrste grebena su tropski koralni grebeni koji postoje u većini tropskih voda; međutim, grebeni mogu da postoje i u hladnoj vodi. Obično rastu na vrhu kamenitog izdanaka na okeanskom dnu. Grebeni mogu da rastu i na drugim površinama, što je omogućilo stvaranje veštačkih grebena. Koralni grebeni takođe poseduju ogromnu životnu zajednicu orgaizama počevši od sunđera i samih korala, preko mekušaca i morskih crva, pa sve do velikog broja vrsta riba koje su tu našle utočište. Poznato je da korali koji granegrade grebene žive u simbiozi sa fotosintetičkim [[Динофлагелате|dinoflagelatama]]. Alga obezbeđuje koralu produkte fotosinzeze, a koral lagialgi povoljne uslove završenjeza vršenje fotosinteze.<ref>{{Cite book|title=- Introduction to the Biology of Marine Life|last=|first=John F. Morrissey and James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=564}}</ref>

Najdublji zabeeženizabeleženi okeanski rov do danas izmeren je [[Маријански ров|Marijanski rov]], blizu [[Филипини|Filipina]], u [[Тихи океан|Tihom okeanu]] na dubini od 10.924 m. Na takvim dubinama pritisak vode je ekstreman i nema sunčeve svetlosti, ali život i dalje postoji. Američka ekspedicija koja se 1960. godine podmornicom sputila na dno pronašla je meduzu i ribu [[Pljosnatice|pljosnaticu]]. Generalno, smatra se da dubinska zona počinje u afotičnoj zoni, mestu gde sunčeva svetlost gubi moć prenošenja kroz vodu. Mnogi životni oblici koji žive na ovim dubinama imaju sposobnost stvaranja sopstvene svetlosti poznate kao bio-luminiscencija. Primer za to je vrsta ribe ''Melanocetus johnsonii.'' Takođe neki predstavnici dinoflagelata poseduju moć [[Биолуминисценција|bioluminiscencije]].

Morski ekosistwmekosistem je velik, tako da postoji puno pod-poljapotpolja morske biologije. Većina ih uključuje proučavanje određenih grupa organizama, kao što su [[Алгологија|algologija]], zoologija beskičmenjaka i ihtiologija. Druga potpolja proučavaju fizičke efekte kontinuiranog uranjanja u morsku vodu i okean uopšte, prilagođavanje slanom okruženju i efekte promene različitih okeanskih svojstava na morski život. PodpoljePotpolje morske biologije proučava odnose između okeana i okeanskih organizama, te globalnog zagrevanja i problema zaštite životne sredine (poput emisije ugljen-dioksida). Morska biotehnologija uglavnom se fokusira morske biomolekule, posebno proteine, koji mogu imati koristi u medicini ili inženjerstvu

Morska biologija kao grana biologije je usko povezana sa okeanografijom i može se posmatrati kao pod poljepotpolje nauke o moru. Takođe obuhvata mnoge ideje iz ekologije. Ribarstvo i očuvanje mora mogu se smatrati orankomogrankom morske biologije (kao i ekološke studije). Pomorska hemija, fizička okeanografija i atmosferske nauke usko su povezane sa ovom oblasti.