Прва државна штампарија у Србији — разлика између измена

 

''* У Типографији су се књиге „печатале“ по неписаним правилима самог кнеза Милоша. Први акт којим се решава питање правописа је Уредба о цензури објављена у Крагујевцу 22. децембра 1832, а одштампана у Забавнику за 1833. годину. То није била, у правном смислу, законска регулатива већ више нека врста упутства (разуме се, обавезујућег) са побројаним цензорским правилима у осам тачака. По њој, било је забрањено у Типографији штампати књигу која би садржавала хуљење „против Божества“ и „против вероисповеданија христијанског“ или би ширила мисли „соблазнителне благонаравију“, „против Правитељства Србског и његови членова“ и „против Правитељства страни и њини чиновника“. Кнез Милош је, као противник новог, Вуковог правописа, у Уредби изричито забранио штампање књига у којима има „писмена љ, њ и ј по ортографији познатога спаситеља Вука Стефановића Караџића, или које су написане без малог и великог јера и без јери.“ (''Део текста из каталога који је био део изложбе)

== Референце ==

{{reflist|30em}}