Градски префект — разлика између измена

Реформама Константина Великог (324-337) читаво Римско Царство било је подељено у 4 преторијанске префектуре (Исток, Илирик, Италија и Галија), које су се даље делиле на дијецезе (укупно 14), а ове на провинције (укупно око 120). Како би се мањила моћ локалних заповедника и могућност побуне против централне (царске) власти, Диоклецијанов и Константинов управни систем увео је начелно одвајање војне и цивилне власти: војна власт у префектурама била је у рукама дукса ({{јез-лат|dux}}), а цивилна управа била је у надлежности преторијанског префекта (дијецезама су управљали викари, а провинцијама намесници).<ref name="ИВ1"/>

 

=== У Византији ===

У Византији, цариградски префект-епарх ({{јез-грч|ό έπαρχος τής πόλεως}}) играо је не само у рановизантијско, него и у доцније доба водећу улогу у животу престонице. Њему је било подчињено судство у Цариграду, он је водио бригу о одржавању реда и мира у престоници, као и о њеном снабдевању: цео привредни живот града, његово занатство и трговина, стајали су под његовим надзором.<ref name="ИВ1"/>

 

== Референце ==

{{рефлист}}