Градски префект — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
Реформама Константина Великог (324-337) читаво Римско Царство било је подељено у 4 преторијанске префектуре (Исток, Илирик, Италија и Галија), које су се даље делиле на дијецезе (укупно 14), а ове на провинције (укупно око 120). Како би се мањила моћ локалних заповедника и могућност побуне против централне (царске) власти, Диоклецијанов и Константинов управни систем увео је начелно одвајање војне и цивилне власти: војна власт у префектурама била је у рукама дукса ({{јез-лат|dux}}), а цивилна управа била је у надлежности преторијанског префекта (дијецезама су управљали викари, а провинцијама намесници).<ref name="ИВ1"/>
 
Да би се моћ преторијанских префеката додатно смањила, Рим и Цариград били су изузети из њихове надлежности и подчињени својим градским префектима. Ови су, после преторијанскипреторијанских префеката, имали највиши ранг међу свим државним чиновницима. Градски префект сматран је за највишег представника сената и ''био је донекле оличење старих републиканских традиција, преосталих у градском животу'' ([[Георгије Острогорски|Острогорски]]).<ref name="ИВ1"/> Био је то сада једини државни чиновник који није носио војничку униформу, већ грађанску римску тогу.<ref name="ИВ1"/>
=== У Византији ===
У Византији, цариградски префект-епарх ({{јез-грч|ό έπαρχος τής πόλεως}}) играо је не само у рановизантијско, него и у доцније доба водећу улогу у животу престонице. Њему је било подчињено судство у Цариграду, он је водио бригу о одржавању реда и мира у престоници, као и о њеном снабдевању: цео привредни живот града, његово занатство и трговина, стајали су под његовим надзором.<ref name="ИВ1"/>
 
До 11. века значај цариградског епарха још се повећао: Константин Порфирогенит назива епарха оцем града, али ће тек писац 11. века, Михаило Псел, написати да је то царска функција, којој недостаје само царска порфира. Цариградски епарх Роман Аргир, представник једне од најугледнијих породица чиновничког племства, се 12. новембра 1028. венчао са принезом Зојом Порфирогенитом и ступио на престо као цар [[Роман III Аргир|Роман III (1028-1034)]].<ref name="ИВ2">{{cite book |last1=Острогорски |first1=Георгије |title=Историја Византије |date=1998 |publisher=Народна књига |location=Београд |pages=305-306}}</ref>
 
== Референце ==
{{рефлист}}