Прва државна штампарија у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
''* У Типографији су се књиге „печатале“ по неписаним правилима самог кнеза Милоша. Први акт којим се решава питање правописа је Уредба о цензури објављена у Крагујевцу 22. децембра 1832, а одштампана у Забавнику за 1833. годину. То није била, у правном смислу, законска регулатива већ више нека врста упутства (разуме се, обавезујућег) са побројаним цензорским правилима у осам тачака. По њој, било је забрањено у Типографији штампати књигу која би садржавала хуљење „против Божества“ и „против вероисповеданија христијанског“ или би ширила мисли „соблазнителне благонаравију“, „против Правитељства Србског и његови членова“ и „против Правитељства страни и њини чиновника“. Кнез Милош је, као противник новог, Вуковог правописа, у Уредби изричито забранио штампање књига у којима има „писмена љ, њ и ј по ортографији познатога спаситеља Вука Стефановића Караџића, или које су написане без малог и великог јера и без јери.“ (''Део текста из каталога који је био део изложбе)
==Литература==
* {{Cite book |ref= harv|last=Арнаутовић|first=Александар|title=Штампарије у Србији у ХIX веку|url=http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1912-stamparije-u-srbiji.pdf |year=1912|publisher=Државна штампарија Краљевине Србије|isbn=|pages=104}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Илијевски|first=Александра|title= * {{Cite book |ref= harv|last=Михајлов|first=Саша|title=Зграда државне штампарије|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2016/11/zgrada-drzavne-stamparije.pdf|year=2016|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|isbn=978-86-89779-35-6|pages=}}
| |||