Епархија бихаћко-петровачка — разлика између измена

нема резимеа измене
| Основана = [[1925]], [[1990]].
| Укинута =
| Број намјесништава = 67
| Број црквених општина =
| Број парохија =
'''Епархија бихаћко-петровачка''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
Надлежни архијереј је епископ [[Сергије Карановић|Сергије (Карановић)]], а седиштесједиште епархије се налази у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] гдегдје је и [[Саборна црква у Босанском Петровцу|Саборна црква]].
 
== Историјат ==
 
=== Обнова ===
Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], епископи [[Епархија далматинска|далматински]] г. [[Николај Мрђа|Николај (Мрђа)]] и [[Епархија бањалучка|бањалучки]] г. [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]], у образложењу свог предлогаприједлога [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], за обновљење Епархије бихаћке.
 
Размотривши предлогприједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову [[Епархија|епархију]] са називом [[Бихаћ]]ко-[[Босански Петровац|петровачка]], а за њено сједиште одређен је [[Босански Петровац]]. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на његовом редовном заседањузасједању у манастиру [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[19. мај|19]]/6. маја [[1990]]. године. Ова епархија је одређена и као наследницанасљедница Бихаћке епархије која је основана [[1925]]. године са седиштемсједиштем у [[Бихаћ]]у. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија [[Епархија бањалучка|Бањалучке]] и [[Епархија далматинска|Далматинске]].
 
У току рата [[1992]]—[[1995]]. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа [[Хризостом Јевић|Хризостома (Јевића)]] и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село [[Подрашница]], [[општина Мркоњић Град]] [[1996]]. године.
!Портрет
!Име и презиме
!ВремеВријеме службе
!Напомене
|-
| [[Датотека:Епископ Венијамин.jpg|50px]]
| Епископ [[Венијамин Таушановић]]
| 1925—1929.
| Послије његовог премјештаја 1929. године за [[Злетовско-струмичка епархија|епископа злетовско-струмичког]], епархијом су администрирали епископи: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до 1934. године,кад када је [[епархија]] укинута.
|}
 
!Портрет
!Име и презиме
!ВремеВријеме службе
|-
|
| ''Епископ [[Николај Мрђа]],администратор''
| 1990—1991.
| 1990-1991
|-
| [[Датотека:Hrizostomjevic.jpg|50px]]
| Епископ [[Хризостом Јевић]]
| 1991—2013.
|-
| [[Датотека:Афанасий (Ракита).JPG|50px]]
| Епископ [[Атанасије Ракита]]
| 2013—2017.
|-
|
| Епископ [[Сергије Карановић]]
| од 2017.
|}
 
== Архијерејска намјесништва ==
== Намесништва ==
Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација [[Епархија бањалучка|епархије бањалучке]], и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године.
Намесништва епархије су:
<ref name="Примопредаја">{{cite web |url=https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/izvrsena-primopredaja-arhijerejskog-namjesnistva-jajacko-mrkonjickog/ |title=Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref> До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:
 
* Архијерејско намесништво граховско-дрварско
* Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
* Архијерејско намесништво кључко
* Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
* Архијерејско намесништво санско-крупско
* Архијерејско намесништво шиповско
 
Епархија бихаћко-петровачка се простире на 12 административних општина, и то: [[Босански Петровац]], [[Ливно]], [[Гламоч]], [[Босанско Грахово]], [[Дрвар]], [[Бихаћ]], [[Цазин]], [[Велика Кладуша]], [[Бужим]], [[Босанска Крупа]], [[Сански Мост]], [[Оштра Лука]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]].
 
== Манастири ==
# [[Манастир Веселиње|Веселиње]],
# [[Храм Силаска Светога духа у Врбици|Врбица]],
# [[Манастир Глоговац|Глоговац]],
# [[Манастир Клисина|Клисина]],
# [[Манастир Медна|Медна]] (у изградњи),
# [[Манастир Милановац|Милановац]] (у изградњи),
# [[Манастир Рмањ|Рмањ]],
# [[Манастир Трескавац (Рибник)|Трескавац]].
== Види још ==
* [[Храм Силаска Светога духа у Врбици|Храм Силаска Светог духа у Врбици]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==