Манастир Медна — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 93.138.80.22 (разговор) на последњу измену корисника Трагач Истине)
ознака: враћање
| longd = 16 | longm = 54 | longs = 2 | longEW = E
}}
'''Манастир Медна''' је средњовековни манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у селу [[Медна]], општина [[Општина Мркоњић Град|Мркоњић Град]], у епархији [[Епархија бихаћко-петровачка|бихаћко-петровачкој]]. Посавећен је Преподобномученицима медљанским.
 
== Откривање Преподобномученика медљанских ==
Медна је позната по искреној и дубокој побожности њених мјештана. То нам потврђује њихова борба за вјеру православну кроз вијекове. У атару данашњег села [[Медна]] за вријеме [[Отоманска империја|Отоманске империје]] постојало је више мањих црквица сакривених по шумама. Да Турци не би дознали за постојање скривених црквица, народ их је звао „ћелијама“. „Ћелије“ су биле монтажног типа и по потреби могли су их вјерници премјештати с једног мјеста на друго. Након Берлинског конгреса 1878. и уласка [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у Босну и Херцеговину, хришћани, православни и римокатолици, добијају слободу и право да граде зидане цркве.<ref>{{http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=965 У медни код мркоњић града пронађене мошти тројице монаха}}</ref>
За ископавање и откривање моштију тројице монаха заслужна је Петра Топић (рођена Тегелтија), којој су се још као седмогодишњакињи први пут указали монаси Серафин, Мардарије и Авакум. Према њеним визијама дошли су из [[Петропавлов манастир|Петропавловог манастира]] код [[Требиње|Требиња]], а послије су мученички погубљени. Ова привиђања Петри нико није вјеровао, па ни родитељи, те су је многи сматрали мало чудном.<ref name="U MEDNI KOD MRKONJIĆ GRADA PRONAĐENE MOŠTI TROJICE MONAHA">{{cite web|url=http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=965 |title =U MEDNI KOD MRKONJIĆ GRADA PRONAĐENE MOŠTI TROJICE MONAHA|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref><ref name="Po vizijama mještanke iskopane mošti tri monaha">{{cite web|url=https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Po-vizijama-mjestanke-iskopane-mosti-tri-monaha/2753 |title =Po vizijama mještanke iskopane mošti tri monaha|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref>
 
Иако је прошло неколико деценија Петра није одустала у инсистирању да се мошти мученика открију, у љето 2003. године, парох Друге парохије мркоњићке, отац Славољуб Тегелтија, обавијестио је епископа бихаћко-петровачког [[Хризостом Јевић|Хризостома]] да његова родица Петра, жели да му саопшти своја духовна виђења, која је прате деценијама уназад. Епископ је чуо све оно што му је Петра хтјела рећи, чак су и обишли локалитет Црквиште у селу Медна, гдје су виђења била најчешћа. Епископ је, не журећи са доношењем било какве одлуке, оставио питање отвореним, вјерујући да ће вријеме донијети свој суд, јер уколико је у питању чудо Божије, оно се неће моћи скрити, нити ће га вријеме моћи потиснути. Три године касније, у јесен 2006. године, и сам епископ Хризостом имао је чудне снове, проткане мислима о медљанским монасима, одлучио је да учини први корак. Затражио је од оца Николе Пене, пароха медљанског, да се приступи откопавању терена. Поред парохијског свештеника, оца Николе Пене, откопавању је, заједно са Петром Топић, присуствовао и игуман Василије (Рожић), настојатељ [[Манастир Клисина|манастира Клисина]]. Прилоком откопавања пронађене су мошти преподобномученика које су биле жуте као злато, и имале су топлину људског тијела према свједочењу игумана Василија.<ref name="СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ">{{cite web|url=https://duhovnaoaza.wordpress.com/2015/01/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/ |title =СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ – Серафим, Мардарије и Авакум|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref>
Првобитни храм, зидан од тврдог материјала, подигнут је између 1883-1888. године. Скоро 100 година је трајао, али је због дотрајалости порушен 1977. године. Исте године започета је градња новог, тј. данашњег храма.
 
== Црква Рођења Пресвете Богородице ==
Градња и његово опремање трајали су дуго, до 1988. године. Нови храм осветио је владика бањалучки Јефрем.
Након откривања моштију оне су пренесене у 2 километра удаљену цркву Рођења Пресвете Богородице.<ref name="СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ">{{cite web|url=https://duhovnaoaza.wordpress.com/2015/01/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/ |title =СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ – Серафим, Мардарије и Авакум|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref>
 
Првобитни храм, зидан од тврдог материјала, подигнут је између 1883-1888. године. Скоро 100 година је трајао, али је због дотрајалости порушен 1977. године. Исте године започета је градња новог, тј. данашњег храма. Градња и његово опремање трајали су дуго, до 1988. године. Нови храм осветио је владика бањалучки [[Јефрем Милутиновић|Јефрем]].
== Прошлост ==
 
Антрополошка анализа моштију светих мученика из Медне код [[Мркоњић Град]]а, откривении 11.10.2006 на локалитету Црквиште, показала је да су пронађена четири, а не три костура, како се претпоствљало. Током стручног прегледа посмртних остатака монаха Серафима, Авакума и Мардарија, убијених, највјројатније у другој половини 15-ог вијека, пронађен је још један костур, чији се идентитет не зна а дато му је радно име Марко, по апостолу и јеванђелисту Марку.<ref>{{Cite web |url=https://vesti.krstarica.com/drustvo/antropoloska-analiza-pokazala-da-su-u-mednoj-kod-mrkonjic-grada-otkrivene-mosti-cetvorice/ |title=Антрополошка анализа моштију светих мученика из Медне код Мркоњић Града |access-date=03. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170404055651/https://vesti.krstarica.com/drustvo/antropoloska-analiza-pokazala-da-su-u-mednoj-kod-mrkonjic-grada-otkrivene-mosti-cetvorice/ |archive-date=04. 04. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref>
== Изградња манастира ==
Недалеко од мјеста проналаска моштију приступило се изградњи манастира. У јесен 2011. године, епископ бихаћко-петровачки Хризостом, заједно са свештеницима, освештао је новоподигнути храм посвећен Преподобномученицима медљанским.<ref name="СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ">{{cite web|url=https://duhovnaoaza.wordpress.com/2015/01/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/ |title =СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ МЕДЉАНСКИ – Серафим, Мардарије и Авакум|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref>
 
Мошти преподобномученика медљанских су 8. [[јун]]а 2019. године, након дванасет и по година, из цркве Рођења Пресвете Богородице у Медној, пренесене у манастир Мадна.<ref name="У Медни пренос моштију Преподобномученика Медљанских">{{cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339932 |title =У Медни пренос моштију Преподобномученика Медљанских|author =|authorlink =|date=| format =| work =| publisher =| language =ср| archiveurl =| archivedate =| quote =| accessdate=20. 4. 2020}}</ref>
 
== Види још ==