Стана Ђурић Клајн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м код за језике
Ред 38:
За прво издање библиотеке „Српска књижевност у сто књига“, приредила је прву, до данас једину антологију српске музичке есејистике. 
 
Као музиколог, учествовала је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству. Један је од најзначајнијих српских и југословенских музичких [[Лексикографија|лексикографа]]; текстовима о српској музици и музичарима сарађивала је у најугледнијим светским музичким и другим [[Енциклопедија|енциклопедијама]]: {{јез-франем|Die Musik in Geschichte und Gegenwart}}, {{јез-фраенг|The New Grove Dictionary of Music and Musicians}}, {{јез-фрарус|Болъшая советская энциклопедия}}, {{јез-фраита|Enciclopedia della musica}} и др. Била је уредник за српску музику у оба издања Музичке енциклопедије Југославенског лексикографског завода у Загребу и у Енциклопедији Југославије истог издавача. Као сарадник и директор Музиколошког института САНУ формирала је архивску збирку аутографа, преписа, старих и ретких издања српске музике, једну од најбогатијих у нашој земљи.
Музичком критиком почела се бавити пре Другог светског рата (Музички гласник, Правда). Између 1955. и 1980. била је оперски и балетски критичар београдског листа Политика. Такође је била и преводилац  музиколошке литературе с француског, немачког, руског и словеначког језика.