Историја Србије у средњем веку — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Козметичка измена
Ред 210:
 
Са много нада Дубровчани су дочекали новог српског краља 1331. и отпочели преговоре о Стону и Пељешцу. После мало више од годину дана у јануару [[1333]]. су добили повељу од српског краља о уступању [[Стон]]а и [[Пељешац]]а.{{sfn|Руварац|1934|p=42}} Заузврат Дубровник је био обавезан да за њих владару Србије „дарује” одједном 8.000 перпера, а сваке наредне године још по 500 перпера.{{sfn|Миклошич|1858|p=104. Перпера је настало од једног грчког имена за златник, тј. од иперпирон (υπερπυρον). У средњовековној Србији перпер је одређена количина сребрних новчића, која је по вредности једнака златнику. Формално то није златник, сребро је, али суштински јесте, по вредности је златник}} Од Дубровника добијени новац био је потребан краљу Србије јер су повећани војни трошкови због рата са Византијом.
[[File:Serbian Empire in 14th century-sr.svg|лево|мини|350п|Српско царство у 14. веку]]
 
Средином [[1334]]. године Стефан Урош IV Душан већ је био освојио градове [[Прилеп]], [[Охрид]], [[Костур (град)|Костур]], [[Струмица|Струмицу]] и друге. Тако је скоро завршио освајање Македоније. Порази су приморали византијског цара да затражи мир, који је успостављен у августу 1334.{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=341-345}}{{sfn|Ћоровић}} На основу мира са Византијом Србији су признате нове границе. Тада је српски краљ морао да одустане од опсаде [[Солун]]а, други по величини град у Византији за Србе је остао трајно неосвојив.