Међународна свемирска станица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 59:
 
Изградња је обустављена након [[Катастрофа спејс-шатла Колумбија|несреће орбитера ''Колумбија'']] (фебруар 2003. године) у којој је погинуло свих седам чланова посаде. Истрага је трајала две године током којих није било летова шатла. Коначно, састављање станице настављено је 2005. мисијом [[СТС-114]] орбитера ''Дискавери''. У наредних годину дана шатловима је достављено још сегмената ''Греде'', међу којима су други и трећи сет фотонапонских ћелија, па је тиме енергетски капацитет станице довољно појачан да је могло да се дода још пресуризованих модула. Лансирани су чвор за логистику [[Хармони (модул МСС)|''Хармони'']] и европска лабораторија [[Колумбо (модул МСС)|''Колумбо'']]. Убрзо након њих лансирана су и прва два модула велике јапанске лабораторије [[Кибо (модул МСС)|''Кибо'']]. У марту 2009. године мисија [[СТС-119]] доставила је четврти и последњи сет фотонапонских ћелија, чиме је ''Греда'' МСС била комплетирана. У јулу исте године достављен је трећи део лабораторије ''Кибо'' (екстерна платформа), а након њега лансиран је руски модул [[Поиск (модул МСС)|''Поиск'']]. Трећи чвор за логистику - [[Тренквилити (модул МСС)|''Тренквилити'']], ласниран је у фебруару 2010. мисијом [[СТС-130]], са са њим и [[Купола (модул МСС)|''Купола'']], док је у лето исте године лансиран руски модул [[Расвјет (модул МСС)|''Расвјет'']]. Ово је једини руски модул који је ласниран америчким шатлом, у замену за лансирање модула ''Зарја'' (руском ракетом) чију су изградњу финансирале [[САД]].<ref>{{cite web |url=http://www.russianspaceweb.com/iss_mim1.html |title=Mini-Research Module 1 (MIM1) Rassvet (MRM-1) |publisher=Russianspaceweb.com |accessdate=12 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110825094354/http://www.russianspaceweb.com/iss_mim1.html |archivedate=25 August 2011}}</ref> Последњи пресуризовани модул америчког сегмента станице, [[Леонардо (модул МСС)|''Леонардо'']], лансиран је у фебруару 2011. орбитером ''Дискавери'' ([[СТС-133]]).<ref>{{cite web |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/sts133/main/index.html |title=STS-133 |publisher=NASA |accessdate=1 September 2014}}</ref> Мисијом [[СТС-134]] достављен је детектор [[Елементарна честица|елементарних честица]] -{''AMS''}- ({{јез-енг|Alpha Magnetic Spectrometer}}), инструмент којим ће научници трагати за [[антиматерија|антиматеријом]] у [[Космичко зрачење|космичким зрацима]].<ref>{{cite web |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/sts134/main/index.html |title=STS-134 |publisher=NASA |accessdate=1 September 2014}}</ref>
 
Од краја 2011. године, када је [[Спејс-шатл#Пензионисање|пензионисан спејс-шатл]], Међународна свемирска станица има 15 пресуризованих модула. У плану је лансирање још пет - [[Европска роботска рука (МСС)|''Европска роботска рука'']] ([[2021]]), [[Наука (модул МСС)|''Наука'']] (2021, одлагана више пута), [[Причал (модул МСС)|''Причал'']] ([[2022]]), [[Научно-енергетски модул (МСС)|''НЕМ 1'' и ''НЕМ 2'']] ([[2023]]-[[2024]]). Модул ''Наука'' биће главни руски модул за истраживање, а са њим ће бити лансирана и ''Европска роботска рука'' која ће моћи да се креће по целом руском сегменту станице.<ref>{{cite news |url=https://tass.ru/kosmos/6253886 |accessdate=31 March 2019 |agency=TASS |date=25 March 2019 |title=Rogozin confirmed that the module "Science" placed the tanks from the upper stage "Frigate"}}</ref>
 
== Занимљивости ==