Morska biologija — разлика између измена

6.193 бајта додата ,  пре 1 године
нема резимеа измене
м (Dorađivanje u smislu ispravljanja pravopisnih grešaka i progutanih slova)
{{Čišćenje-lat|razlog=Potrebno dodati unutrašnje veze, dodati više referenci gde fale i slično kako bi članak bio kvaliteniji|datum=april 2020.БФ32020}}[[Датотека:World ocean map.gif|алт=|мини|Okeani sveta|219x219пискел]]
[[Датотека:Sea_otters_holding_hands.jpg|мини|Morske [[Видре|vidre]]]]
'''Morska biologija''' ili '''biologija mora''' je kao [[Наука|nauka]] grana [[Биологија|biologije]] koja proučava organizme u [[Океан|okeanima]], [[Morska voda|morima]] i [[Брактична вода|braktičnim vodama]]. Morska biologija se razlikuje od [[Morska ekologija|morske ekologije]] po tome što je morska ekologija usmerena na interakciju, tj. međusobno delovanje organizama i [[Окружење|okoline]], dok morska biologija proučava živa bića.
 
PostojePostoji više za razloga za postojanje ove discipline.disciplineː [[Вода|Voda]] pokriva veći deo deo Zemljine površine (70,8%). Zapremina [[Хидросфера|hidrosfere]] je 1,6 milijardi km'''³''' od čega je 97,5% slana voda. Najveći deo slane vode (96,5%) se nalazi u svetskom moru, 0,93% je slana [[Подземне воде|podzemna voda]], dok se 0,006% nalazi u slanim [[Језеро|jezerima]]. Samo [[Светски океан|svetsko more]] zauzima oko 71% zemljine površine.<ref>{{Cite web|url=https://marine-conservation.org/media/shining_sea/theme_oceanography.htm|title=Oceanography and Bathymetry|website=marine-conservation.org|access-date=2020-04-23}}</ref> U tom velikom vodenom porstranstvu se mogu naći pripadnici svih carstava: [[Бактерија|bakterije]], vodene [[Гљиве|gljive]], [[Алге|morske alge]], vodene [[Цветнице|cvetnice]], veliki broj vrsta [[Бескичмењаци|beskičmenjaka]] i [[Хордати|hordata]]. [[Станиште|Staništa]] koja se proučavaju u morskoj biologiji uključuju sve, od sitnih slojeva površinske vode u kojima organizmi i abiotski predmeti mogu biti zarobljeni u površinskoj napetosti između okeana i [[Атмосфера|atmosfere]], do dubina okeanskih rovova, ponekad 10 000 metara ili više ispod površine svetskog mora. Specifična staništa podreazumevajupodrazumevaju [[Корални гребен|koralne grebene]], šume krupnih [[Mrke alge|mrkih algi]], livade morskih cvetnica, okolineokolinu [[Hidrotermalni izvori|hidrotermalnih izvora]], plimskiplimske bazenibazene, kamenito, muljevito i peskovito morsko dno., takođekao i pelagijskapelagijsku zonazonu (sloboda zona mora). [[Организам|Organizmi]] koji se mogu naći se kreću od mikroskopskih [[Планктон|fitoplanktonski]] i [[Планктон|zooplanktonskih]], pa sve do ogromnih [[Китови|kitova]] od 25 do 32 metara u dužini.
 
Morski život i okean uopšte predstavlja ogroman resurs. Ima veliki značaj u proizvodnji hrane, lekova i utiče na razvoj turizma. Na osnovnom nivou, morski život pomaže da se utvrdi sama priroda naše planete. Morski organizmi značajno doprinose ciklusu [[Биогеохемијски процеси|kruženja materije]] i uključeni su u regulaciju Zemljine [[Клима|klime]]. [[Обала|Obale]] su delom oblikovane i zaštićene morskim životom, a nekipojedini morski organizmi štaviše pomažu u stvaranju nove zemlje i obnavaljaju oštećeneoštećenih [[Екосистеми мора|ekosistema]].<ref>Sousa, Wayne P. (1986) [1985]. "7, Disturbance and Patch Dynamics on Rocky Intertidal Shores". In Pickett, Steward T. A.; White, P. S. (eds.). ''[https://books.google.rs/books?id=jIj-qAflWxQC&pg=PA101&dq=patch+dynamics+shoreline&redir_esc=y#v=onepage&q=patch%20dynamics%20shoreline&f=false The Ecology of Natural Disturbance and Patch Dynamics]''. Academic Press. ISBN ekosisteme<bdi>978-0-12-554521-1</bdi>.</ref>
 
Biologija mora je jedna vrlo stara disciplina, ali je još uvek veliki deo svetkogsvetskog mora i organizama koji u moru žive nepoznato.
 
== Istorija ==
[[Датотека:Scyliorhinus retifer embryo.JPG|лево|мини|[[Аристотел|Aristotel]] je zabeležio da je [[Ембрион|embrion]] morske mačke bio vrpcom vezan za [[Постељица|placentu]].]]
Prve zapise o biologiji mora dao je grčki [[Starogrčka filozofija|filozof]] [[Аристотел|Aristotel]] (384–322 BC). Mnoge od njegovih opservacija potiču iz perioda njegovog boravka na ostrvu [[Лезбос|Lesbos]], uključujući njegov opis biologije mora Pira lagune, sad zaliva Kaloni. Njegova istraživanja dovela su do uspostavljanja [[Aristotelova biologija|Aristotelove biologije]], koja je zasnovana na sistematskom posmatranju i prikupljanju podataka, uglavnom [[Зоологија|zooloških]], u Aristotelovim knjigama o nauci.<ref>{{Cite book|title=A History of Greek Philosophy.|last=Guthrie|first=W. K. C.|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=1981|isbn=|location=|pages=}}</ref> Među Aristotelovim mnogobrojnim opservacijama o [[Marine biology|biologiji mora]] je da [[Хоботница|hobotnica]] može da [[Deimatic behaviour|promeni boju]] kad je uznemirena.Tvrdio jedaje da su kitovi sisari i da morski kičmenjaci mogu biti [[Овипарија|oviparni]] ili [[Вивипарија|vivaparni]].. Današnji zoolozi ga , zbog njegovog ranog istraživanja i velikim delom tačnih opservacijama, smatraju za "oca„ocem morske biologije"biologije”.
 
Godine 1769. Samjuel Gotlib Gmelin (1744–17741744—1774) objavio je knjigu ''Historia Fucorum'' u kojoj je pisao o morskim [[Алге|algama]] i to je prva knjiga o morskoj biologiji koja je koristila [[Биномна номенклатура|Binomnu (binarnu) nomenklaturu]] koju je odredio [[Карл фон Лине|Karl Line]].<ref>{{Cite book|title=Historia Fucorum Ex typographia Academiae scientiarum|last=Gmelin|first=S. G.|publisher=|year=1768|isbn=|location=St. Petersburg.|pages=}}</ref> BrtinaskiBritanski prirodnjak [[Edvard Forbs]] (1815–18541815—1854) se često smatra modernim pokretačem nauke o biologiji mora. Biologija mora se razvijala većom brzom od kada su ljudi počeli sa ekspedicijama po svetu čime bi se slučajno, ili sa namerom, upoznavali sa živim svetom koji je do tada ya njih bio nepoznat. Jedan od najznačajnijih istraživača i prirodnjaka je bio [[Чарлс Дарвин|Čarls Darvin]] koji je ekspedicijom na svom brodu [[HMS Beagle]]Bigl, na kome je postavio temelje teorije [[Evoluciona biologija|evolucije]] i teoriju nastanka [[Корални гребен|koralnih grebena]].<ref>{{Cite book|title=Into the ocean world; the biology of the sea. 1st ed.|last=Ward|first=Ritchie R|publisher=Random House|year=1974|isbn=|location=New York|pages=161}}</ref>Još jedna važna ekspedicija sa prirodnjacima HenriemHenrijem Notidž MozliemMozli (1844–18911844—1891) i Rudolfom Volemos-Zumom (1847–18751847—1875) na bordu [[HMS Challenger]]Čelendžer, gde su napravljeni nalazi o neočekivano velikoj raznolikosti vrsta među [[Фауна|faunom]], i pokrenulo mnogo teorija o tome kako se takve vrste života mogu održavati u onome što se smatralo neprijateljskim okruženjem za život.<ref>{{Cite book|title=Deep-sea biology: a natural history of organisms at the deep-sea floor.|last=Gage|first=Gage, John D., and |last2=Tyler|first2=Paul A. Tyler|publisher=Cambridge University Press|year=1991|isbn=|location=Cambridge:|pages=1}}</ref> Ova era je bila veomveoma aznačajnaznačajna za razvoj morske biologije, ali naučnici nisu posedovali dovljnodovoljno razvijenu tehnologiju kako bi istražili dublje delove okeana.
 
Otvaranjem prvih [[Лабораторија|laboratorija]] vezanih za morsku biologiju pomoglo je naučnicima da rade na uzorcima koje bi prikupili i na taj način dolazili do boljih rezultata u svojim istraživnjaimaistraživanjima. Prva laboratorija,[[ ''Station biologique de Roscoff]]'', otvorena je u [[Француска|Fracuskoj]] 1873. godine. U [[Сједињене Америчке Државе|SAD]] se 1903.godine otvorio [[Institut za [[Океанографија|okeanografiju "Skrips"]] ''Skrips''. Razvoj tehnologije poput zvučne [[Навигација|navigacije]], ronilačke opreme, [[Подморница|podmornica]] i vozila na daljinu omogućio je [[Morski biolog|morskim biolozima]] da otkriju i istražuju život u dubokim okeanima za koji se nekada mislilo da ne postoji.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title="Beginnings: History of Marine Science"|last=Anderson|first=Genny|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
 
== Život u svetskom moru ==
=== Mikroskopski život ===
[[Датотека:Trichodesmium bloom off Great Barrier Reef 2014-03-07 19-59.jpg|мини|Cvetanje cijanobakterije ''Trichodesmium'']]
Kao stanovnici najvećeg ekosistema na Zemlji, morski [[Mikroorganizam|mikroorganizmi]] pokreću promene u svakom globalnom sistemu. Mikroorganizmi su odgovorni za gotovo svu [[Фотосинтеза|fotosintezu]] koja se događa u okeanu, kao i za kretanje [[Угљеник|ugljenika]], [[Азот|azota]], [[Фосфор|fosfora]] i drugih hranljivih sastojaka i elemenata u tragovima.<ref>"[https://www.sciencedaily.com/releases/2015/12/151210181647.htm Functions of global ocean microbiome key to understanding environmental changes]". ''www.sciencedaily.com''. University of Georgia. December 10, 2015. Retrieved December 11, 2015.</ref> Ako se govori o mikrobima koji naseljavaju vodeni stub okenaokeana, mikroorganizmi su podeljeni na fitoplankton, [[Планктон|zooplankton]], [[bakterioplankton]], [[mikoplankton]] i [[ihtioplankton]].
 
Fitoplankton obuhvata sve organizme koji slibodnoslobodno lebde u vodenom stubu okeana ili jezera i da pri tome i vrše fotosintezu. Tu spadaju pripadnici [[Цијанобактерија|cijanobakterija]] ([[Модрозелене бактерије|Cyanophyta]]), alge razdela [[Cryptophyceae|Cryptophyta]], [[Dinophyta]], [[Зелене алге|Chlorophyta]], [[Силикатне алге|Bacillariophyta]]. Fitoplankton predstavlja najveći proizvođač [[Кисеоник|kiseonika]] uopšte, čime daleko nadmašuje [[Тропска кишна шума|tropske kišne šume]] [[Јужна Америка|Južne Amerike]] i [[Средња Африка|Centralne Afrike]]. Takođe, pojedine cijanobakterije imaju sposobnost [[Azotofiksacija|azotofiksacije]], tj. prevođenja atmosferskog azota ('''N<sub>2</sub>''') u neke njegove neorganske oblike koje ostali fotosinstetički organizmi mogu koristiti u procesu fotosinteze. Za ovaj proces su poznate cijanobakterije roda ''Trichodesmium''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life (2012,|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning.|year=2012|isbn=|location=|pages=143}}</ref>
 
Zooplankton je nešto veći i ne mora nužno biti mikroskopski. Ovde spadaju svi [[Хетеротрофи|heterotrofni organizmi]] koji slobodno lebde u vodenom stubu okeana., Ovdepoput spadavelikog veliki brojbroja Protozoa među kojima su heterotrofni [[Бичари|bičari]], [[Фораминифере|foraminifere]] i [[Радиоларије|radiolarije]]. Različiti razdeli iz grupe beskičmenjaka naseljavaju plankton., To su razdelipoputː [[Плакозое|Placozoa]], [[Сунђери|Porifera]], [[Жарњаци|Cnidaria]], [[Реброноше|Ctenophora]], [[Пљоснати црви|Platyhelminthes]], [[Ваљкасти црви|Nemetoda]], [[Чланковити црви|Annelida]], [[Зглавкари|Athropoda]], larve [[Бодљокошци|Echinodermata]]. Tu još spadaju i [[Ларва|larve]] riba koje čine ihtioplankton.
 
=== Alge i vodene cvetnice ===
[[Датотека:Kelp forest and sardines, San Clemente Island, Channel Islands, California.jpg|мини|242x242пискел|Šuma od algi]]
Alge i biljke pružaju važna staništa za život, ponekad deluju kao skrovišta za ribe i mesta za hranjenje beskičmenjaka.
 
Život algi u okeanu je široko rasprostranjen i veoma raznolik ispod okeana. Kao štoješto je već rečeno, mikroskopske fotosintetičke alge doprinose većem udelu svetskog fotosintetskog proizvoda nego sve zemaljske šume zajedno. Većina [[Еколошка ниша|niša]] koje zauzimaju podzemne biljke na kopnu zapravo zauzimaju makroskopske alge u okeanu, kao što su [[mrke alge]] roda ''Sargassum'' i mrke alge reda Laminariales sa rodom ''Laminaria'' koje su obično poznate kao morske alge koje stvaraju šume algi. Takođe vredi pomenuti invazimnuinvazivnu i toksičnu vrstu ''Caulerpa taxifolia.'' Alga stvara veliku količinu otrovnih hemikalija štetnih za ribe i druge morske organizme. Poseduje sposobnost vegatativnog razmnožavanja i veliku moć adaptacije na nove uslove što je doprinelo njenom brzom širenju.
 
Biljke koje žive u moru često se nalaze u plitkim vodama, poput morskih trava. Morske biljke obuhvataju 12 rodova cvetnica. Primeri zato su biljke roda ''Zostera, Thalassia, Phyllospadix, Halodule'' kao i vrsta ''Posidonia oceanica'' koja živi u [[Средоземно море|Sredozemnom moru]] i formira podvodne livade. Ove biljke su se prilagodile visokojvisokom slanosti[[Salinitet|salinitetu]] okeanskog okruženja. Intertidalna zona je takođe dobro mesto za pronalazak biljnog života u moru.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=200-201}}</ref>
 
=== Morski beskičmenjaci ===
[[Датотека:Limules.jpg|лево|мини|Potkovičasta kraba (''Limulus polyphemus''), naseljava istočne obale SAD-a]]
BeskičmnjeaciBeskičmrnjaci su u svetskom moru su, kao i na kopnu, veoma raznovrsna grupa organizama sa preko milion vrsta. U okeanu žive jedni od najstarijih razdela i reliktni predstavnici određenih razdela. Mogu se naći predstavnici [[Сунђери|Porifera;]], [[Жарњаци|Cnidaria]] poput [[Медуза|meduza]], [[Морска саса|morskih sasa]] i [[Корал|korala;]], [[Реброноше|Ctenophora;]], morski crvi sa razdelima [[Пљоснати црви|Platyhelminthes]], [[Немертине|Nemertea]], [[Чланковити црви|Annelida]], [[Сипункулиде|Sipuncula]], [[Echiura]], [[Стакласти црви|Chaetognatha]] i [[Потковичасти црви|Phoronida]];, [[Мекушци|Mollusca]] poput morskih puževa, [[Шкољке|školjki]] i [[Главоношци|glavonošaca]] od kojih su poznate [[Хоботница|hobotnice]] i vrsta [[Гигантска лигња|džinovske lignje]] ''Architeuthis dux,''; [[Зглавкари|Arthropoda]] sa predstavnicima [[Пауколике животиње|Chelicerata]] i [[Ракови|Crustacea]];, [[Морске маховине|Bryozoa]];, [[Бодљокошци|Echinodermata]];. Beskičmenjaci imaju veliki značaj kao primarni potrošačaipotrošači unutar [[Ланац исхране|lanca ishrane]].
 
{{Clear}}
 
=== Morske gljive ===
[[Датотека:Grilse001.jpg|мини|Riba [[Лососи|losos]] sa gljivičnim oboljenjem]]
Morske [[Гљиве|gljive]] su ekološka grupa, a ne [[Таксономија|taksonomska]] kategorija. Za neke morske gljive, oko 800 vrsta, smatra se da isključivo rastu i razmnožavaju se u morskoj sredini. Fakultativne morske gljive su slatkovodne ili kopnene vrste koje mogu rasti i možda se mogu razmnožavati u moru. Trenutno je prepoznatopoznato oko 1500 vrsta morskih gljiva<ref>Hyde, K.D.; E.B.J. Jones; E. Leaño; S.B. Pointing; A.D. Poonyth; L.L.P. Vrijmoed (1998). "Role of fungi in marine ecosystems". ''Biodiversity and Conservation''. '''7''' (9): 1147–1161. doi:10.1023/A:1008823515157.</ref> (isključujući vrste izolovane od [[Лишаји|lišajeva]]), mada se njima i malo pažnje posvećeno,posvećuje pa bezbroj vrsta nesumnjivo ostaje dajoš seuvek otkrijuneotkriveno. Veliki broj [[Паразитизам|parazitskih]] vrsta morskih gljiva može se naći na drvetu;, sedimentu sa česticama različitih veličina;, algama;, opaloopalom lišću, morskim travama, koralima, ljušturama mekušaca; i na drugim životinjama na svim širinama i dubinama. Gljivične bolesti morskih životinja i biljaka takođe su predmet velike pažnje. Većina gljivičnih infekcija morskimorskih životinja je teško lečiti i često su fatalne. Mikopatogeni inficiraju ribe, školjke, [[Ракови|rakove]], korale i hobotnice. Posebno zabrinjavaju oni gljivični patogeni koji komercijalno štete divljim ili akvakulturnim populacijama dragocenih životinja.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=263-264}}</ref>
 
=== Morski kičmenjaci ===
 
==== Ribe ====
[[Датотека:Whale Shark diagonal.jpg|мини|[[Кит ајкула|Kit ajkula]] ( ''''Rhincodon typus'''') je najveća postojeća vrsta ribe]]
Ribe slanih voda ili morske ribe predstavljaju najpoznatije stanovnike svetskog mora. Ujedino su ribe i najbrojniji organizmi među kičmenjacima. Ribe mogu živeti usamljenički ili mogu formirati velika jata. Grupe riba koje se mogu naći su: [[Кичмењаци без вилица|Agnatha]] - kolouste sa oko 40-50 vrsta koje žive u slanoj vodi ([[Слепуље|slepulje]] i [[Змијуљице|zmijuljice]]); , [[Рушљорибе|Chondrichthyes]] - ribe sa hrskavičavim skeletom koje obuhvataju [[Ајкуле|ajkule]], [[Раже|raže]] i [[Химере|himere]] sa ukupno 1100 slatkovodnih vrsta i [[Рушљорибе|Chondrichthyes]] - ribe sa koštanim skeletom sa oko 13000 slatkovodnih vrsta. Ribe predstavljaju najaktivnije stanovnike mora. Svojim migracijama su u stanju da pređu hiljade i hiljade kilometara. Takođe, treba napomenuti da se ribe poput ajkula nalaze na samom vrhu lanaca ishrane, a da se veliki broj vrsta kolousta su [[Паразитизам|ektoparaziti]] riba. Ovi organizmi su naselili sve delove okeana, pa čak i dubine od 10 000 metara.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=320 - 329}}</ref>
 
==== Vodozemci ====
[[Датотека:Crab-eating Frog (Fejervarya cancrivora) (14136733284).jpg|лево|мини|''Fejervarya can-crivora'']]
[[Водоземци|Vodozemci]] se retko povezuju sa morem, možda zbog njihove vrlo propusne kože koja im služi za disanje sprečava ih da se bore protiv osmotskog stresa i [[Dehidratacija|dehidracije]] koji su posledica života u slanim vodama. Danas je poznato svega 144 vrsta vodozemaca koji mogu u nekoj meri podneti uslove živote koje nosi sa sobom morska voda. Najpoznatiji vodozemac za kog se može reći da je stanovnik mora je vrsta ''Fejervarya can-crivora''. U pitanju je vrsta žabe koja se hrani [[Крабе|krabama]] i živi u [[Мангрове|mangrovima]] [[Југоисточна Азија|Jugoistočne Azije]]. Da bi sprečile gubitak vode ove žabe nagomilavaju velike količine [[Urea|uree]] u svojoj plazmi.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning.|year=2012|isbn=|location=|pages=337}}</ref>
 
{{-}}
 
==== Gmizavci ====
[[Датотека:A greater sea snake Hydrophis major in the Baie des citrons, New Caledonia - Ecs22877-fig-0001-m.jpg|мини|Morska zmija, tipični stanovnik [[Тихи океан|Tihog]] i [[Индијски океан|Indijskog okeana]]]]
Gmizavci koji nastanjuju more uključuju [[Morska kornjača|morske kornjače]], [[Морске змије|morske zmije]], [[Морска игуана|morske iguane]] i [[Естуарски крокодил|morske krokodile]]. Većina postojećih morskih gmizavaca, osim nekih morskih zmija, su [[Овипарија|oviparni]] i moraju se vratiti na kopno da bi položili svoja jaja (morske zmije su [[Ovoviviparija|ovoviviparne]]). Tako većina vrsta, osim morskih kornjača, provodi većinu svog života na kopnu ili u blizini, a ne u okeanu. Uprkos svojim morskim adaptacijama, većina morskih zmija više voli plitke vode u blizini kopna, oko ostrva, posebno vodu koja je donekle zaklonjena, kao i u blizini ušća. <ref>Stidworthy J. 1974. Snakes of the World. Grosset & Dunlap Inc. 160 pp. <nowiki>ISBN 0-448-11856-4</nowiki>.</ref> Neki izumrli morski gmizavci, kao što su [[Ихтиосаури|ihtiozauri]], su nekad dominirali svetskim morem kao što su drugi [[Диносауруси|dinosaursi]] dominirali kopnom.
 
==== Ptice ====
[[Датотека:Pelican lakes entrance02.jpg|лево|мини|226x226пискел|Australijski pelikan ''[[Аустралијски пеликан|Pelecanus conspicillatus]]'']]
 
Od otprilike 8700 vrsta ptica svega 300 vrsta ptica zavise od morske sredine. Redovi ptica za koje bi se reklo da se mogu smatrati morskim pticama su [[Пингвини|pingvini]] (Sphenisciformes), [[Албатроси|albatrosi]] i drugi pripadnici reda [[Procellariiformes]], [[Несити (ред)|nesiti]] (Pelecaniformes) i šljukarice ([[Charadriiformes]]).Neke ptice, poput pingvina, provode većinu svog života u moru, odlazeći na obalu samo radi [[Репродукција|reprodukcije]] i odgajaja svojih mladih. Sa druge strane neke [[Патке|patke]], [[guske]] za koje je uobičajeno da žive na unutrašnjosti kontitnentakontinenata, u barama i jezerima, dešava se ponekad da se presele na obalu mora kako bi se nahranile. Sve ptice koje naseljavaju mora su dobri letači sa oštrim vidom, a ptice poput pelikanai[[Пеликан|pelikana]] i [[Албатроси|albatrosa]] imaju i velik raspon [[Крило|krila]].
==== Morski sisari ====
[[Датотека:Manatee photo.jpg|мини|''''[[Северноамерички ламантин|Trichechus manatus'']]'']]
Postoji pet glavnih grupa morskih sisara, kitovi - [[Китови|Cetaceans]] (zubati kitovi i kitovi pločani);, morske krave- [[Морске краве|Sirenia]] ([[Дугонзи|dugong]] i [[Морске краве|morske krave]]);, perajari - [[Перајари|Pinnipedia]] ([[prave foke]], [[Ушате фоке|ušate foke]] i [[Морж|morževi]]);, [[Морска видра|morske vidre]] - ''Enhydra''; i [[Бели медвед|polarnog medveda]] - ''''Ursus maritimus'''' . Od ovih grupa morske krave i kitovi u vodi provode ceo život. Morske krave se mogu naći i u rekama. KadKada se rode, kitovi su odmah sposobni da plivaju, dok se mladunci vidri i polarnog medeveda tek treba naučiti plivati. Kitovi, iako u velikoj meri ne podsećaju na ostale sisare, predstavljaju toplokrvne organizme koji povrmeno izlaze na površinu vode kako bi disali.<ref>Kaschner, K.; Tittensor, D. P.; Ready, J.; Gerrodette, T.; Worm, B. (2011). "[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3100303/ Current and Future Patterns of Global Marine Mammal Biodiversity]". ''PLoS ONE''. '''6''' (5): e19653. Bibcode:2011PLoSO...619653K. doi:10.1371/journal.pone.0019653. PMC 3100303. <nowiki>PMID 21625431</nowiki>.</ref> <ref>Pompa, S.; Ehrlich, P. R.; Ceballos, G. (2011-08-16). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3158205/ "''Global distribution and conservation of marine mammals'']". ''Proceedings of the National Academy of Sciences''. '''108''' (33): 13600–13605. Bibcode:2011PNAS..10813600P. doi:10.1073/pnas.1101525108. PMC 3158205. <nowiki>PMID 21808012</nowiki>.</ref> NavećiNajveći kit i ujedino i najveća životinja na svetu je [[Плави кит|plavi kit]] - ''''Balaenoptera musculus'''' koji moženarasti i preko 33 metara u dužinu. Morske krave su jedini [[Биљојед|biljojedi]] među morskim sisarima.
 
== Morska staništa ==
==== Priobalna zona ====
[[Датотека:Tide pools in santa cruz 4.JPG|мини|U priobalnim staništima se može sresti veliki broj životnih zajednica ]]
Priobalna zone, su područja koja se nalaze blizu obale, neprestano su izložena udarcima talasa i dnevnom smenom plime i oseke. U ovoj zoni može se pronaći ogroman broj organizama. Obalna staništa se protežu od gornjih intertidalnih zona do područja gde počinje [[Вегетација|vegetacija]] kopna. Mnoge su vrste su lešinari hraneći se organizmima koje je voda izbacila na obalu ili bliu obale. Mnoge kopnene životinje takođe naseljavaju obalna staništa kada su u potrazi za hranom.
=== Estuari ===
[[Датотека:Mono river estuary in Avloh, Grand-Popo, Benin.jpg|лево|мини|205x205пискел|Eustar]]
[[Естуар|Estuar]] je levkasti [[Залив|zaliv]] na [[Ушће|ušću]] reke široko otvoren prema moru.<ref>Pritchard, D. W. (1967). "What is an estuary: physical viewpoint". In Lauf, G. H. (ed.). ''Estuaries''. A.A.A.S. Publ. '''83'''. Washington, DC. pp. 3–5.</ref> Karakterističan je za niske obale na kojim je kolebanje plime vrlo veliko (od 10 do 20 m).Ušća formiraju tranzicijsku zonu između slatkovodnih rečnih staništa i morskog staništa. Oni podležu i morskim uticajima - poput [[Плима и осека|plima]], talasa i priliva slane vode - i rečnim uticajima - kao što su tokovi slatke vode i sedimenta. Promenljivi tokovi morske i slatke vode obezbeđuju visok nivo hranjivih sastojaka i u vodenom stubu i u sedimentu, čineći ušća najproduktivnija prirodna staništa na svetu<ref>McLusky, D. IakoS.; Elliott, M. (2004). ''The Estuarine Ecosystem: Ecology, Threats and Management''. New York: Oxford University Press. ISBN <bdi>978-0-19-852508-0</bdi>.</ref>, iako postoje organizmi koji isključio naseljajavju slanevodeslane vode i izbegavaju oavakvaovakva staništa.
 
<br />
=== Koralni greben ===
[[Датотека:Coral bleaching.png|мини|Izbeljivanje korala predstavlja jednu od najvećih ekoloških katastrofa]]
Koralni grebeni poznati su po raznovrsnosti vrsta pri čemu pariraju kišnim šumama. Koralni grebeni su zapravo proizvedeni od organizama koji žive na njima. Čitav greben, koji može da se proširi na stotine kilometara, prvenstveno je sastavljen od sićušnih morskih koralnih polipa. Ove male kolonijalne životinje polako proizvode masivnu karbonatnu infrastrukturu samog grebena, na kom i u kojem živi ogroman niz drugih organizama. Najpoznatije vrste grebena su tropski koralni grebeni koji postoje u većini tropskih voda;, međutim, grebeni mogu da postoje i u hladnoj vodi. Obično rastu na vrhu kamenitog izdanaka na okeanskom dnu. Grebeni mogu da rastu i na drugim površinama, što je omogućilo stvaranje veštačkih grebena. Koralni grebeni takođe poseduju ogromnu životnu zajednicu orgaizama počevši od sunđera i samih korala, preko mekušaca i morskih crva, pa sve do velikog broja vrsta riba koje su tu našle utočište. Poznato je da korali koji grade grebene žive u simbiozi sa fotosintetičkim [[Динофлагелате|dinoflagelatama]]. Alga obezbeđuje koralu produkte fotosinzeze, a koral algi povoljne uslove za vršenje fotosinteze.<ref>{{Cite book|titleurl=https://books.google.rs/books?id=2cm_s- I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false|title=Introduction to the Biology of Marine Life|last=Morrissey|first=John F. Morrissey and |last2=Sumich|first2=James L. Sumich|publisher=Jones & Bartlett Learning|year=2012|isbn=|location=|pages=564}}</ref>
 
Danas se u morskoj biologiji stavlja akcenat na koralnim grebenima zbog antropogenog uticajana svetsko more i globalnog zagrevanja. Naime, zagađivanjem mora i porastom temperature svetskog mora došlo do masovnog odumiranja simbiotskih algi u koralima. Ta pojava se naziva izbeljivanje korala. Kako alge odumiru tako korali doijajudobijaju sve bleđu i bleđu nijansu i na kraju sami odumiru.
[[Датотека:Humpback anglerfish.png|мини|126x126пискел|'''''Melanocetus johnsonii''''']]
 
=== Dubinska zona i rovovi ===
Najdublji zabeleženi okeanski rov do danas izmeren je [[Маријански ров|Marijanski rov]], blizu [[Филипини|Filipina]], u [[Тихи океан|Tihom okeanu]] na dubini od 10.924 m. Na takvim dubinama pritisak vode je ekstreman i nema sunčeve svetlosti, ali život i dalje postoji. Američka ekspedicija koja se 1960. godine podmornicom sputila na dno pronašla je meduzu i ribu [[Pljosnatice|pljosnaticu]]. Generalno, smatra se da dubinska zona počinje u afotičnoj zoni, mestu gde sunčeva svetlost gubi moć prenošenja kroz vodu. Mnogi životni oblici koji žive na ovim dubinama imaju sposobnost stvaranja sopstvene svetlosti poznate kao bio-luminiscencija[[Биолуминисценција|bioluminiscencija]]. Primer za to je vrsta ribe ''Melanocetus johnsonii.'' Takođe neki predstavnici dinoflagelata poseduju moć [[Биолуминисценција|bioluminiscencije]].
 
== Discipline unutar morske biologije ==
Morski ekosistem je velikveliki, tako da postoji puno potpoljapodpolja morske biologije. Većina ihnjih uključuje proučavanje određenih grupa organizama, kao što su [[Алгологија|algologija]], zoologija beskičmenjaka i [[Ихтиологија|ihtiologija]]. Druga potpoljapodpolja proučavaju fizičke efekte kontinuiranog uranjanja u morsku vodu i okean uopšte, prilagođavanje slanom okruženju i efekte promene različitih okeanskih svojstava na morski život. PotpoljePodpolje morske biologije proučava odnose između okeana i okeanskih organizama, te [[Глобално загревање|globalnog zagrevanja]] i problema [[Заштита животне средине|zaštite životne sredine]] (poput emisije [[Угљен-диоксид|ugljen-dioksida]]). Morska [[Биотехнологија|biotehnologija uglavnom]] se uglavnom fokusira na morske [[Biomolekul|biomolekule]], posebno [[Протеин|proteine]], koji mogu imati koristi u [[Медицина|medicini]] ili inženjerstvu.
 
=== Srodne nauke ===
Morska biologija kao grana biologije je usko povezana sa [[Океанографија|okeanografijom]] i može se posmatrati kao potpoljepodpolje nauke o moru. Takođe obuhvata mnoge ideje iz ekologije. [[Рибарство|Ribarstvo]] i očuvanje mora mogu se smatrati ogrankom morske biologije (kao i ekološke studije). Pomorska hemija, fizička okeanografija i atmosferske nauke usko su povezane sa ovom oblasti.
 
== Reference ==
 
* Morrissey J and Sumich J (2011) [https://books.google.com/books?id=2cm_s-I01kcC&printsec=frontcover&dq=%22Introduction+to+the+Biology+of+Marine+Life%22&hl=en&sa=X&ei=xGpWVMDQDuXUmgXO74KACA&ved=0CB0Q6AEwAA#v=onepage&q=%22Introduction%20to%20the%20Biology%20of%20Marine%20Life%22&f=false ''Introduction to the Biology of Marine Life''] Jones & Bartlett Publishers. {{ISBN|9780763781606}}.
*John F. Morrissey and James L. Sumich - ''Introduction to the Biology of Marine Life'' (2012, Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-8160-6
*Guthrie, W. K. C. (1981). ''A History of Greek Philosophy''.
*Gmelin S G (1768) ''Historia Fucorum'' Ex typographia Academiae scientiarum, St. Petersburg.
*Ward, Ritchie R. ''Into the ocean world; the biology of the sea''. 1st ed. New York: Knopf; [distributed by Random House], 1974: 161
*Anderson, Genny. [http://marinebio.net/marinescience/01intro/behist.htm ''"Beginnings: History of Marine Science"'']
 
== Spoljašnje veze ==