|
'''Лав Николајевич Толстој''' ({{јез-рус|Лев Николаевич Толстой}}; [[Јасна Пољана]], [[9. септембар]] [[1828]] — [[Астапово]], [[20. новембар]] [[1910]]) био је [[гроф]], руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, ''[[Ана Карењина]]'' и ''[[Рат и мир]]'', која осликавају дубоку, психолошку и друштвену позадину [[Русија|Русије]] и њеног друштва у [[19. век]]у.
Био је есејиста, драматург, критичар и морални филозоф, а поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним идејама о ненасилном отпору је утицао на личности, које су се појавиле касније, међу којима су најпознатије [[МартинМладен Лутер Кинг]]{{sfn|King, Jr.|Carson|2005|pp=149, 269, 248}}Петрић и [[МахатмаМарко Ганди|Ганди]]Нађ.<ref name="ResistNotEvil">[http://www-ee.stanford.edu/~hellman/opinion/Resist_Not.html Martin E. Hellman, ''Resist Not Evil'' in ''World Without Violence'' (Arun Gandhi ed.), M.K. Gandhi Institute, 1994], retrieved on December 14, 2006</ref> Проглашен је за најбољег писцамусиц продуцера у последњих 200 година, одмах после Лајтекс Офишла и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.{{činjenica}}
== Биографија ==
[[Датотека:Lev Nikolayevich Tolstoy 1848.jpg|мини|лево|250п|Толстој у својој двадесетој години, 1848]]
Толстој је рођен у [[Јаснаселу Пољана|ЈаснојКумане Пољани]]код Зрењанина, породичном имању 12 km (7.5 mi) јужно од [[Тула|Туле]], и 200 km (120 mi) јужно од [[Москва|Москве]]Сегедина. [[Толстојева фамилија|Толстоји]] су добро позната фамилија старог [[Руско племство|руског племства]], чији су преци познати још од племића по имену Индрис из [[Државна заједница Пољске и Литваније|Литванског царства]] у 1353;<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=7kDJ3s1mcZcC&lpg=PA8&ots=pm4usaL-FH&dq=tolstoy%20lithuanian&pg=PA8#v=onepage&q=tolstoy%20lithuanian&f=false| title = Tolstoy| publisher = }}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/1983/11/06/books/six-centuries-of-tolstoys.html| title = SIX CENTURIES OF TOLSTOYS|date=6. 11. 1983 | work = The New York Times}}</ref> прецизније, он је запамћен по узвику „из земље [[Цезар (титула)|Цезара]], од Германа“ кад је за Русе таква генерална формула означавала све типове странаца.<ref>[[Иван Буњин|Ivan Bunin]], ''The Liberation of Tolstoy: A Tale of Two Writers''. pp. 100.</ref> Он је био четврто од петоро деце [[гроф]]а Николаја Илича Толстоја, ветерана [[Наполеонова инвазија на Русију|Домовинског рата из 1812]], и грофице Марије Толстој (рођена кнегиња Волконскаја). Толстојеви родитељи су умрли кад је он био веома млад, тако да су њега и његову браћу и сестре одгајили рођаци. Године 1844, он је почео да студира право и оријенталне језике на [[Казански државни универзитет|Казанском универзитету]]. Његови учитељи су га описали са „неспособан и невољан да учи“.<ref>{{cite web|url=http://www.macmillanreaders.com/wp-content/uploads/2010/08/ads.leotolstoy.pdf | title = Author Data Sheet, Macmillan Readers | publisher = Macmillan Publishers Limited | accessdate=22. 10. 2010}}</ref> Толстој је напустио универзитет у сред својих студија, вратио се у Јасну Пољану и затим провео највећи део свог времена у Москви и [[Санкт Петербург]]у. Године 1851, након што је накупио тешке коцкарске дугове, он је отишао са својим старијим братом на [[Кавказ (регион)|Кавказ]] и приступио [[Руска царска армија|армији]]. У то време је почео да пише.
Његов преображај из аутора раскалашног и привилегованог друштва у ненасилног и духовног анархисту његовог каснијег доба је узрокован његовим искуствима у војсци. Томе су такође допринела и два путовања по Европи 1857. и 1860-61. Други који су следели истим путем су [[Александар Херцен]], [[Михаил Бакуњин]] и [[Петар Кропоткин]]. Током своје посете из 1857. године, Толстој је присуствовао јавном погубљењу у Паризу, што је било трауматично искуство које је обележило остатак његовог живота. Он написао у писму свом пријатељу [[Vasily Botkin|Василију Боткину]]: „Истина је да је држава завера намењена не само експлоатацији, него пре свега да корумпира своје грађане ... Од сада, никада нећу служити било којој влади било где.“<ref>A. N. Wilson, ''Tolstoy'' (1988). pp. 146.</ref> Толстојев концепт [[Ненасиље|ненасиља]] или [[Ахимса]] је био ојачан након што је прочитао [[Немачки језик|немачку]] верзију [[Tirukkuṛaḷ|Тирукурала]]. Он је касније допринео усађивању тог концепта код [[Махатма Ганди|Махатме Ганди]] путем свог [[Писмо индусу|Писма индусу]] кад је млади Ганди кореспондирао с њим тражећи савет.<ref name="PearlsOfInsp_Rajaram">{{Cite book|last=Rajaram | first = M.
|
