Музеј Бањичког логора — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
Ликовни предмети су у музеј дошли на различите начине, углавном као поклон преживелих логораша, или чланова породица оних који нису преживели. Излагани су више пута. Прва изложба, за коју су плакат урадили Александар Дероко и Стеван Боднаров, је организована априла 1945, у [[Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”|Павиљону „Цвијета Зузорић”]]. Део радова је након изложбе постао део музејске колекције и тада је оформљена Збирка бањичких радова. Музеј града Београда и Историјски архив су 1961. организовали нову изложбу под називом „Бањица 1941–1944.”. Архив је 1967. објавио књигу „Бањица”, а од 1969. када је основан музеј, радови су постали део његове сталне поставке. Године 1996 организована је изложба „Никад више”, а радови су представљани и на међународним изложбама у Музеју лепих уметности у [[Ремс]]у (1995) и у Музеју толеранције у [[Лос Анђелес]]у (1996).
 
Међу предмете који су јединствени у музеју, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који сује требалитребало да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације затвореника и њихових породица.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У информативној просторији су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, везаних не само за логор, већ и за окупацију целе Србије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001.