Операција хапшења Драже Михаиловића — разлика између измена

По доласку у Репушевиће, око куће Мила Кнежевића, у којој се налазио Дража Михаиловић, постављене су мешовите страже Гајићевих и „Калабићевих четника”, после чега су у кућу ушли Гајић и Калабић, који је са собом повео свог ађутанта мајора Васовића, личне пратиоце мајоре Нешића и Мандића и потпуковника Лазића, који је био вођа групе ОЗНЕ. Приликом сусрета Калабића са Дражом, они су дуго разговарали о догађајима након њиховог растанка у мају 1945. године. Током разговора Калабић је уверавао Дражу о веома повољном стању у Србији, о томе како има формиране нове јединице са доста бораца, а посебно о томе како је народ незадовољан комунистичком влашћу и како очекује његов повратак. Дража је у почетку био сумњичав, док је потпуковник Драгиша Васиљевић био у потпуности неповерљив према Калабићу и уверавао је Дражу да не иде у Србију. Ипак, свестан безизлазне ситуације у којој се налази, гоњен сталним потерама, Дража је поверовао у повољну ситуацију у Србији, па је у једном тренутку позвао Васиљевића и Калабића у другу собу, како би се договорили око поласка на пут. Тада је наступио један од најкритичнијих тренутака операције, пошто је оперативцима ОЗНЕ било забрањено да Калабића остављају насамо, али је ову ситуацију разрешио сам Калабић позвавши са собом у собу свог „ађутанта” Васовића. У краћем разговору, Калабић је Дражи предложио најповољнију маршуту којом би пошли у Србију. Тада је пао договор да крену исте ноћи, као и да се поделе у две групе. У првој групи сује поред Драже и Калабића, требалитребало да буду Драгиша Васиљевић, Дражини пратиоци — Благоје Ковач и Никола Мајсторовић, као и „Калабићеви четници”, док сује другу групу требалитребало да сачињавају преостали четници, предвођени Будимиром Гајићем. Прва група је требала да крене према Брезовцу, тамо предани и сачека другу групу, која је имала задатак да крене према Вишеграду и у првој прилици изврши напад на потерне јединице милиције и КНОЈ-а, како би заварала траг прве групе, а потом дође на Брезовац и заједно са првом групом крене за Србију. На Калабићев захтев да се првој групи додели водич који познаје пут до друма Добрун—Прибој, Гајић је за водича одредио свог рођака Лазара Гајића.{{sfn|Krstić|1988|pp=153—163}}{{sfn|Milovanović|1983|pp=382—385}}{{sfn|Кривокапић|2006|pp=270—278}}