Битка код Велбужда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 44:
Бугари се уопште нису надали српском нападу, поготову не након преговора, а има мишљења да је чак и примирје било уговорено, али га Стефан није испоштовао. Обе војске су на дан битке биле бројчано подједнаке и свака је бројала око 15.000 војника, што су за то доба била поприличне армије. Податке о бугарској војсци даје и [[Мавро Орбин|Орбини]]: ''„...јер је био сакупио дванаест хиљада Бугара и три хиљаде Влаха“'', док сам Душан наводи да је бројала до 80.000 људи, насупрот српских снага којих је било до 15.000.
Стефан Дечански је пред битку рекао : „У име твоје Господе, погнаћу непријатеље моје и победићу их.” Напад је био означен трубама, а извори говоре да су Бугари били заслепљени сјајем српског оружија. Стефан Деачнски је устројио своју војску на чете(пукове) пре напада. <ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, стр. 149</ref>
Изненадни српски напад затекао је Бугаре потпуно неспремне, тако да њихови редови нису издржали ни први налет српске војске, већ су одмах распали и отпочели неорганизовано повлачење, што је српска војска искористила и у потпуности их разбила. У борби су се нарочито истакли одреди под вођство младог краља Душана. За његове [[лук и стрела (оружје)|стрелце]] савремени српски описивач битке наводи: ''„... ни су стрељали са обе руке и никако нису грешили“''. Поред њих, под његовом командом Орбини наводи и 1300 [[Немци|немачких]] [[најамник]]а, од чега је било 300 [[konjica|коњаника]] искусних у борбама, који су јурнули право ка делу бугарске војске у коме се налазила царска [[застава]] и сам цар Михајло.
| |||