Милорад Мајић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
додатак
Нема описа измене
Ред 20:
Милорад Мајић је рођен 6. септембра 1906. године у Новом Бечеју. Основну школу завршио је у месту рођења, да би потом две године похађао Препарандију (учитељску школу) у [[Сомбор]]у, коју напушта са жељом да упише ликовну академију. По повратку у родно место у потпуности се посветио сликању, али у нади да ће уписати ликовну академију, Милорад одлази у Загреб где се годину дана припремао за пријемни испит, али му је то ипак остала само неостварена жеља.<ref name="Милорад Мајић"/>
 
У Новом Бечеју је 1929. године гостовало десетак дана Градско повлашћено позориште из [[Ниш]]а, чији су глумци становали у хотелу његовог стрица Славка Крке, који је у истом држао и новобечејски [[биоскоп]]. Била је то прилика да се Милорад дружи и боље упозна са глумцима. Када је нишка дружина напуштала Нови Бечеј у глумачком каравану био је и Милорад, који је са њима стигао у град на Нишави. У Нишу се упознао са глумицом Наталијом (Наташом) Нешовић, рођеном Београђанком, која ће му убрзо постати животна сапутница. У жељи да буду ближе родном крају, млади брачни пар 1931. напушта Ниш, са жељом да глумачку каријеру наставе у Новом Саду. Како је била летња пауза, успутна станица им је био Нови Бечеј, где су током лета организовали неколико занимљивих позоришних представа и неколико драмских вечери, што је забележено и у „Југословенском дневнику“, 31. јул 1931. године. Првих дана јесени и на почетку сезоне 1931/32, нашли су се на списку глумаца новосадског [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]]. По окончању прве сезоне у СНП (31. августа 1932) родила им се ћерка ([[Дубравка Нешовић]]), што је утицало да привремено напусте Нови Сад, пређу у Београд код Наташиних родитеља и глумачку каријеру наставе у приватном позоришту Петра Милосављевића.<ref name="Милорад Мајић"/>
 
Ратне године је провео у Новом Бечеју и Панчеву, где функционише Дунавско народно позориште. После ослобођења игра у Панчеву и у новоформираном Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу. После Бања Луке, где се опробао и као редитељ („Покондирена тиква“), враћа се у Војводину и за две године (1951 -1953) у Народно позориште у Сомбору, остварио је двадесетак запажених рола и режирао представу „Улични свирачи“ Паула Шурека, у којој је наступио и као глумац. После Сомбора, ређали су се градови као на филмској траци, по трећи пут Панчево, затим Цетиње, Титоград (данас Подгорица), Ужице, да би каријеру окончао у Зеници, где је 1970. отишао у пензију.<ref name="Милорад Мајић">{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/vojvodina/novobecejski-glumac-milorad-majic-krka-banacanin-sa-zlatnom-arenom-22-12-2019 |title=Новобечејски глумац Милорад Мајић Крка: Банаћанин са Златном ареном | work=dnevnik.rs | date=22. 12. 2019 | accessdate=24. 4. 2020}}</ref>