Леополд III, војвода Аустрије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
У Гуглеровом рату [[1375.]] њихов рођак ''Enguerrand VII de Coucy'' водио је плаћеничку војску у Алзас и Швајцарску како би заузео хабсбуршке посједе Сундгау, Бреисгау и округ Ферете. Леополд није успио побиједити свог рођака, повукао се у Брајзах на Рајну. Коалиција швајцарских градова тада је напала и отјерала Гуглерову војску из њихове земље и окончала рат.
 
До [[1375.]] Леополд је наследио некадашње поседе Горице у (немачки: Windische Mark){{efn|У средњовековној Европи биобила је граница-ознака од Светог Римског Царства, са отприлике Долењска ( Горењска ) области у данашњој Словеније. У словеначкој историографији познат је као Словенски марш}}, Бијелој Крањској, Фурланији и Истри те граду Фелдкирк у Ворарлбергу. Дана 6. августа 1376. добио је право склапања савеза са страним владарима. Алберт је путовао пет месеци по Пруској [[1377.]], остављајући Леополда задуженог за све Хабсбуршке земље. За то време, Леополд је потписао мировни уговор са Хајнрихом вон Шумбергом, једним од најгорих супарника свог брата <ref name=NDB/>. Када су 7. јула 1379. он и Алберт III потписали Нојбершки уговор, Леополд је постао ексклузивни владар Штајерске укључујући и Виенер Неустадт, Корушке, Крањске, Тирола и осталих аустријских земаља Швабије. [[1382.]] добио је град Трст као део исплате за пораз Венеције.
Леополд је значајно промовисао трговину у тиролским земљама, подстичући развој градова као што је Меран. Стекао је контролу над градом [[Базел]] [[1376.]] године и могао је да купи [[Лауфенбург]] од својих швапских рођака Хабсбурговаца, међутим, његови даљи покушаји да прошири свој положај у [[Швајцарска конфедерација|Швајцарској конфедерацији]] нису успели.