Википедија

Lojze Grozde — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 24:
|obeležja= knjiga, mučenička palma
|zaštitnik= đaci, bolesnici, pesnici
|glavno_svetilište= ''Crkva Marijinog vaznesenjauznesenja na Zaplazu, Čatež'' <ref> [https://sl.wikipedia.org/wiki/Cerkev_Marijinega_vnebovzetja,_Čatež] </ref>
|datum_zabrane=
|sporno=
Ред 35:
== Mučeništvo, nalaženje i sahrana ==
=== Odlazak kući bez povratka ===
[[Датотека:Tomb Lojze Grozde 01.jpg|мини|Grob Lojzeta Grozdeta u '''Šentrupertu[[Šentrupert]]u''', gde je ležalo njegovo telo do prenosa na Zaplaz]]
 
Za vreme božićnog raspusta u osmom razredu gimnazije Grozde nije išao kući, ta bilo opasno otići, jer je tamo bilo sve više nasilja i posete nisu bile jednostavne. Poglavari su ga stoga nastojali uveriti, neka ostane kroz ferije u Ljubljani.<ref>[[1942]]. godine je među ostalima tragično preminulo od partizanske ruke 14 sveštenika i vernika, za koje je počeo proces za beatifikaciju. Većinu od njih je Lojze lično poznavao.</ref> Uprkos upozorenjima odlučio se na odlazak pred Novu godinu 1943. da bi saznao sudbinu svojih rođaka, o kojima nije dobivao nikakvih vesti. Zamolio je vlasti za putnu dozvolu. Na put je pošao sankama. Na Prvi petak, koji je pao one godine na [[1. januar]]a, je bio na misi u [[Cistercijanski samostan Stična|Cistercijanskom samostanu Stična]], a zatim je pošao vozom iz Ivančne Gorice do [[Trebnje]]ga. Tamo je saznao, da vozom ne može dalje, jer je bila pruga prekinuta - razrušili su je partizani. Hteo je otići do [[Mirna|Mirne]] peške. Usput je priseo na neka kola. Kod prve kuće u Mirni je morao sići, jer ga je uhvatila partizanska straža te ga počela saslušavati. Kod njega su našli latinsku misnu knjižicu<ref>do kraja 2. vatikanskog sabora se je u rimskom obredu upotrebljavao latinski jezik kod mise i u brevijaru/</ref>, knjigu duhovnih pobuda [[Toma Kempenac|Tome Kempenca]] ''Nasleduj Hrista'' i, knjižicu o Fatimskoj [[Majka Božja|Majci Božjoj]] - te nekoliko svetih sličica. Odveli su ga u obližnju gostionicu i dalje ga saslušavali. Tri sata pre nego što su uhvatili Grozdeta, su u Mirni streljali bogoslova Janeza Hočevara, koji je za praznike hteo obići svoje rođake u bližnjem [[Šentrupert]]u. U Grozdetu su tražili vojnog obaveštajca; u njemu su videli mladog čoveka sa verskim uverenjem, koje su oni kao ateisti prezirali i proganjali. Među ljudima se je brzo iza toga proneo glas o okrutnosti novogodišnjeg slavlja Tomšičeve partizanske brigade, koja je zaposela Mirnu i okolinu.<ref>Anton Pust, Zdravko Reven, Božidar Slapšak, ''Palme mučeništva: Ubiti in pomorjeni slovenski duhovniki, redovniki in bogoslovci in nekateri verni laiki'', Mohorjeva družba Celje 1995. pp. 367—368.</ref>
 
=== Izveštaji povodom LojzetoveLojzeove smrti ===
 
:Devedesetih godina, kada je povodom pedesetogodišnjice smrti [[Ljubljana|Ljubljanska]] [[nadbiskupija]] započela postupak za LojzetovuLojzeovu beatifikaciju, su se pojavili u novinama protivrečni izveštaji o Lojzetovoj smrti; među ostalim je tek tada iznesena teza, da Lojze nije bio mučen, nego samo ubijen.
 
O mučenju govori ipak već prvi Grozdetov kratki životopisni sažetak, koga je potpisalo nekoliko svedoka: taj spisak je kasnije OZNA odnela iz ljubljanskog biskupskog arhiva i nestalo mu je traga.<ref>''Duhovni koledarček'' 1944, Sastavio župnik Gregor Mali, Ljubljana, Knjižice br. 239/240 od 1. decembra 1943. pp. 13.</ref> Slično opisuje mučenje takođe glavni LojzetovLojzeov životopisac profesor na teološkom fakultetu u [[Ljubljana|Ljubljani]] dr. [[Anton Strle]] <ref>[ https://revija.ognjisce.si/revija-ognjisce/27-obletnica-meseca/2627-svetniski-duhovnik-anton-strle]</ref>, koji je bio takođe Grozdetov vaspitač u Marijanišču. Zbog ovog životopisa je "zaradio" pet godina strogog zatvora, jer se nije hteo ograditi od onoga, što je na temelju činjenica napisao u knjizi o Grozdeu ''"Mladec Kristusa Kralja"'' (1944). On tamo napominje, da:
<blockquote>''leš nije bio pokopan i da je posebna komisija odmah po nalaženju ustanovila na telu očite tragove silnog mučenja. Grozdetov leš je bio potpuno sačuvan i bez najmanjeg znaka truleži, iako je ležao već sedam nedelja napolju, gde je bila temperatura prilično iznad nule... Na nogama su bili dobro vidljivi znakovi mučenja: svi prsti su bili pri kraju prorezani; na rukama su se poznali otisci užeta, kojim je bio svezan, kad su ga mučili. Tačno se je videlo, da je bilo odrezano celo desno uho sa desnim licem tamo preko usnice do donje čeljusti. Sva lična koža je bila povučena zajedno s uhom sa lica. Takođe donja polovina levog uha je bila odrezana. Jednako je bilo izrezano desno oko; levo oko pak je bilo zabodeno oštrim predmetom tako, da je isteklo. Na glavi se je poznala oko osam santimetara duga i šest santimetara duboka zevajuća rana. Morao je to biti smrtni udarac tupim alatom, budakom ili motikom. Tako zapisnik, na kojem je potpisanih deset očevidaca Grozdetova trupla. Kako razaberemo iz dodatnog izveštaja, je bila velika rana također na levoj strani ispod čeljusti. Tamo skroz su mu, kako pripovedaju, odrezali jezik u korenu. Na nozi pod kolenom su se našli tragovi, da su mu rezali remene, na stopalu i tabanima je bila koža delomice skinuta.''<ref>Strle, A.: Slovenski mučenec Lojze Grozde. - Ljubljana, 1991; stranice 121 - 129. U prvom izdanju je knjiga izašla već godine 1944 pod naslovom ''Lojze Grozde, mladec Kristusa Kralja'', Ljubljana 1944.</ref></blockquote>
 
Ред 50:
<blockquote>''Loše utiče na raspoloženje stanovništva također justifikacija izdajica, ako nema baš opipljivog dokaza. To se je n. pr. pokazalo u Mirni, gde je palo dvoje izdajica kurira /jednoga je ubila straža pri pokusu bega/. Smrtna osuda drugoga je bila nekoliko preuranjena i izvršena iz preventivnih razloga. Inače je bilo dokazno, da je dotičnik član Katoličke akcije i našlo se je pri njemu cela gomila italijanskih propusnica, koje su mu dozvoljavale posetiti sve važnije belogardističke postojbine, ipak konkretnih dokaza, da prenosi izveštaje, nije bilo. Štab je bio kasnije primoran, da putem posebnog razglasa opravda stanovništvu, naročito u Št. Rupertu, potrebu smrtne osude. Pritom moram autokritički priznati, da sam se za slučaj premalo zanimao i nisam sprečio osudu, što bi mogao, da sam sarađivao u brigadnom sudu.''<ref>([[Milanka Dragar|Dragar, M.]]: Zvest križanemu. - Ljubljana, 2010). Na stranici 349 je objavljen u Arhivu Slovenije o Grozdetu nađeni dokument: '''pismo, koje je pisao glavnoj partizanskoj komandi politkomisar Tomšičeve brigade Dušan Majcen-Nedeljko'''.</ref></blockquote>
 
Ipak penzionisani partizanski general [[Lado Kocijan]] u svojoj verziji, koja je u nastavcima izlazila u ''Dolenjskom listu'' tvrdi, da je devedesetih godina otkrio, da postoje istorijski izvori i dokazi, koji su uvetovali smrtnu kaznu za Grozdeta (ipak ih nigde ne navodi). Kocijan dakle kaže:
<blockquote>''Grozdeta su na Mirni zajedno sa prijateljem uhvatili partizani Tomšičeve brigade. Njegov prijatelj im je pobegao. Grozdeta su odveli u gostionu pod gradom, gde je bio štab Tomšičeve brigade. Tamo su ga saslušavali. Nije bilo ništa kritičnoga. Verovali su mu, da je išao samo u posetu. ... Pažljiviji pak su postali, kad su kod njega našli nenaslovljeno pismo na župnika u Mirni. U pismu je njegov pošiljalac tražio, da mu mirenski župnik Jakob Širaj nabavi spisak partizana i aktivista. ... Za sud je bio Grozde belogardistički kurir i zato osuđen na smrt. Izmišljotina jeste, da su ga mučili tako, da su mu skinuli kožu sa tabana, odrezali jezik i prste. Ipak su partizani zagrebli truplo preplitko, zato su manje rane na njemu prouzrokovale šumske životinje, koje su ga ogrizle.''<ref>(Mladina.si, Tednik, br. 13, subota, 22. maj [[2010]], u članku (Ne)preverjeni mučenik)</ref></blockquote>
 
Ред 172:
[[Категорија:Словеначки књижевници]]
[[Категорија:Жртве комунизма]]
'''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Lojze_Grozde”