Вера Засулич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
Бежећи пре новог хапшења и поновног суђења, Засуличева је постла херој популиста и радикалног дела руског друштва. Упркос својим претходним делима, била је против терористичке кампање која је на крају довела до убиства цара Александра II 1881. године. [9]
== Прелазак у марксисте ==
Након што је суђење поништено, Засуличева је побегла у [[Швајцарска|Швајцарску]], где је постала марксиста и 1883. године заједно са Георгијем Плехановом и Павелом Акелродом оснивала групу ''Ослобођење рада''. Група је ангажовала Засуличеву да преведе низ дела [[Карл Маркс|Карла Маркса]] на руски језик, што је допринело расту марксистичког утицаја међу руским интелектуалцима 1880-их и 1890-их и био је један од фактора који су довели до стварања [[Ruska socijaldemokratska radnička partija|Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП)]] 1898. Средином 1900, вође радикалног крила нове генерације руских марксиста, Јулијус Мартов, Владимир Лењин и Александар Потресов, придружили су се Засуличевој, Плеханову и Акелроду у Швајцарској. Упркос напетостима између две групе, њих шесторо је основало ''Искру'', револуционарни марксистички лист, и формирало свој уреднички одбор. Они су били против умеренијих руских марксиста (познатих као „економисти“), као и бивших марксиста попут Петра Струвеа и Сергеја Булгакова и провели су већи део 1900–1903. године расправљајући са њима у Искри.
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||