Вера Засулич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
== Прелазак у марксисте ==
Након што је суђење поништено, Засуличева је побегла у [[Швајцарска|Швајцарску]], где је постала марксиста и 1883. године заједно са Георгијем Плехановом и Павелом Акелродом оснивала групу ''Ослобођење рада''. Група је ангажовала Засуличеву да преведе низ дела [[Карл Маркс|Карла Маркса]] на руски језик, што је допринело расту марксистичког утицаја међу руским интелектуалцима 1880-их и 1890-их и био је један од фактора који су довели до стварања [[Ruska socijaldemokratska radnička partija|Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП)]] 1898. Средином 1900, вође радикалног крила нове генерације руских марксиста, Јулијус Мартов, Владимир Лењин и Александар Потресов, придружили су се Засуличевој, Плеханову и Акелроду у Швајцарској. Упркос напетостима између две групе, њих шесторо је основало ''Искру'', револуционарни марксистички лист, и формирало свој уреднички одбор. Они су били против умеренијих руских марксиста (познатих као „економисти“), као и бивших марксиста попут Петра Струвеа и Сергеја Булгакова и провели су већи део 1900–1903. године расправљајући са њима у Искри.
== Вођа мењшевика ==
Уредници Искре били су успешни у сазивању Другог конгреса РСДРП-а у Бриселу и Лондону 1903., који је окупио присталице Искре. Међутим, присталице Искре неочекивано су се поделиле за време Конгреса и формирале две фракције, Лењинове бољшевике и Мартове мењшевике, а Засуличева је стала на страну ових других. У Русију се вратила после револуције 1905. године, али њено интересовање за револуционарну политику се смањило. Ушла је у независну фракцију Јединство свог старог пријатеља Плеханова [10] почетком 1914. Као члан ове мале фракције Засуличева је подржала руске ратне напоре током Првог светског рата и успротивила се Октобарској револуцији 1917. Зими 1919 , у њеној соби је избио пожар. Примиле су је две сестре које су живеле у истом дворишту, али добила је упалу плућа и умрла у Петрограду 8. маја 1919.
У својој књизи ''Лењин'', [[Лав Троцки]], који се дружио са Засуличевом у Лондону 1900. године, написао је:
Засуличева је била радознала особа и необично привлачна. Писала је веома споро и трпела стварне муке стварања ... "Вера Ивановна не пише, саставља мозаик, Владимир Иљич [Лењин] ми је тада рекао", и уствари је записивала сваку реченицу одвојено, шетала по соби полако, премештала се у својим папучама, пушила је стално ручно израђене цигарете и бацала опушке и полупушене цигарете у свим правцима, по свим столовима и седиштима на прозору и разбацивала пепео по свом оделу, рукама, рукописима, чају у чаши и случајно по посетиоцу. Остала је до краја стари радикални интелектуалац на кога је судбина накалемила марксизам. Њени чланци показују да је она у значајној мери усвојила теоријске елементе марксизма. Али морални политички темељи руских радикала 70-их остали су у њој нетакнути до њене смрти. [11]
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||