Вера Засулич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Zasulich-vera.jpg|мини|Вера Ивановна Засулич око 1860-1870. године.]]
'''Вера Ивановна Засулич''' (8. августа [по старом 27. јула] 1851. - 8. маја 1919.), позната и под псеудонимима ''Велика Дмитровна'', ''Старија сестра'' и ''Тетка'', била је руска револуционарка и писац,
== Почеци ==
Вера је рођена у Михајловки, у [[Смоленск]]оме гувернорату [[Руско царство (1721—1917)|Руског царства]], као једна од четири ћерке осиромашеног ситног племића. Када је имала 3 године, умро јој је отац, а мајка ју је послала да живи код богатије родбине, породице Микулич, у Биаколово.
Након
▲Након што је ослобођена 1873. године, настанила се у Кијеву, где се придружила ''Кијевским Побуњеницима'', револуционарној групи присталица анархиста [[Михаил Бакуњин|Михаила Бакуњина]], и постала угледни вођа покрета. Како је написао њен доживотни пријатељ и колега револуционар, Лев Дајч:
"Због свог интелектуалног развоја, а посебно што је била тако добро образована, Вера Засулич је била напреднија од осталих чланова тог круга ....Свако је могао да види да је она изванредна млада жена. Изненадило би вас њено понашање, посебно изузетна искреност и неизвештаченост њених односа са другима."<ref>Lev Deich. "Yuzhnye buntari" in ''Golos Minuvshego'', Vol. 9, p.54. Quoted in ''Five Sisters: Women Against the Tsar'', eds. Barbara A. Engel, Clifford N. Rosenthal, Routledge, 1975, reprinted in 1992, {{ISBN|0-415-90715-2}}, pp.61-62.</ref>
Линија 24 ⟶ 23:
== Прелазак у марксисте ==
Након што је суђење поништено, Засуличева је побегла у [[Швајцарска|Швајцарску]], где је постала марксиста и 1883. године заједно са Георгијем Плехановом и Павелом Акелродом оснивала групу ''Ослобођење рада''. Група је ангажовала Засуличеву да преведе низ дела [[Карл Маркс|Карла Маркса]] на руски језик, што је допринело расту марксистичког утицаја међу руским интелектуалцима 1880-их и 1890-их и био је један од фактора који су довели до стварања [[Ruska socijaldemokratska radnička partija|Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП)]] 1898. Превела је дела Карла Марка и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]], написала књигу о [[Волтер]]у и француском филозофу [[Жан-Жак Русо]]у. Средином 1900, вође радикалног крила нове генерације руских марксиста, Јулијус Мартов, Владимир Лењин и Александар Потресов, придружили су се Засуличевој, Плеханову и Акелроду у Швајцарској. Упркос напетостима између две групе, њих шесторо је основало ''Искру'', револуционарни марксистички лист, и формирало свој уреднички одбор. Они су били против умеренијих руских марксиста (познатих као „економисти“), као и бивших марксиста попут Петра Струвеа и Сергеја Булгакова и провели су већи део 1900–1903. године расправљајући са њима у Искри.
== Вођа мењшевика ==
Уредници Искре били су успешни у сазивању Другог конгреса РСДРП-а у Бриселу и Лондону 1903., који је окупио присталице Искре. Међутим, присталице Искре неочекивано су се поделиле за време Конгреса и формирале две фракције, Лењинове бољшевике и Мартове мењшевике, а Засуличева је стала на страну ових других. У Русију се вратила после револуције 1905. године, али њено интересовање за револуционарну политику се смањило. Ушла је у независну фракцију Јединство свог старог пријатеља Плеханова<ref>Види: Leopold H. Haimson. ''The Making of Three Russian Revolutionaries'', Cambridge University Press, 1987, {{ISBN|0-521-26325-5}}, p.472, note 6.</ref> почетком 1914. Као члан ове мале фракције Засуличева је подржала руске ратне напоре током Првог светског рата и успротивила се Октобарској револуцији 1917. Зими 1919 , у њеној соби је избио пожар. Примиле су је две сестре које су живеле у истом дворишту, али добила је упалу плућа и умрла у Петрограду 8. маја 1919.
| |||