Свиштовски мир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Додато је казивање Алексе Ненадовића после потписивања Свиштовског мира и разочарења Срба у политику Хабзбуршке монархије(Аустрије).
Ред 11:
 
== Последице Свиштовског мира по становнике Смедеревског санџака ==
Многи Срби су као [[српски фрајкори|добровољци]] активно учествовали на страни Аустрије. Овај период српске историје се назива [[Кочина крајина]], по [[Коча Анђелковић|Кочи Анђелковићу]], једном од команданата српских добровољаца. Свиштовски мир није донео Србима у Османском царству независност од турске власти, већ само [[амнестија|амнестију]] због учешћа у рату на страни Аустрије. Да би смирио незадовољство вођа српског народа са територије Османског царства, турски султан [[Селим III]] је ферманима из 1793/1794. потврдио Србима раније органе власти, тако да су поред везира и кадије, селима управљали и кнезови, а у кнежинама [[обор-кнез|оборкнезови]]. Тада је у БеоградскомСмедеревском пашалукусанџаку било 45 кнежина; затим ферманом од априла [[1796]]. године на чело 12 нахија бирани су обор-кнезови који су сами убирали порезе и предавали их властима, чак су делимично вршили и судску и управну власт у својим кнежинама. Међутим, сукоби са [[јањичари]]ма, који су и даље хтели највишу власт и спахијама који су желели освету, због угроженог положаја, све више су заоштравани. Опште стање и размишљање српског народа, можда најсликовитије, огледа се у чувеном одговору кнеза Алексе Ненадовића, датом после претходног пребацивања за то што жели да се врати у Србију чиме би, тобоже, »издао« цара:
... Ја своје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали, зато идем натраг преко Саве, а немам писара нити других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује.
У том рату Срби су последњи пут устали да се боре за интересе другога.
 
Доласком новог паше [[Абу Бекир]]а, ситуација у БеоградскомСмедеревском пашалукусанџаку се доста изменила. Приликом његове посете [[Ниш]]у, организовано је убиство тадашњег предводника јањичара, Дели-Ахмета кога је с леђа убио један од пашиних слуга. Одмах, након тога, посебним [[ферман]]ом [[паша]] је наредио [[јањичари]]ма да се уклоне из БеоградскогСмедеревског пашалукасанџака. Јањичари су се претежно склонили у суседне покрајине. У наредном периоду у Србији долази до оживљавања привреде, а тако је било у Србији на почетку владавине [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафе]], наследника Абу Бекира. Чак су за време његове владавине неки Срби као [[Алекса Ненадовић]] дошли до положаја [[обор-кнез]]ова због чега су новог пашу неки називали „српском мајком“.
 
== Види још ==