Хрватска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
м исправљање формата датума
Ред 113:
[[Датотека:Austria-Hungary map.svg|мини|десно| upright = 1.35|[[Краљевина Хрватска и Славонија]] (бр. 17) била је аутономне краљевство унутар Аустроугарске, створено 1868. године послије Хрватско-угарске нагодбе]]
 
Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњи [[Градишћански Хрвати]] су непосредни потомци тих досељеника.<ref>{{cite web| publisher = Croatian Cultural Association in Burgenland| url = http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr| language = hr| title = Povijest Gradišćanskih Hrvatov| accessdate = 17. 10. 2011| archivedate = 11. 011. 2012|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120111143517/http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr| df = dmy-all}}</ref> Да би надомијестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабљивали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац током [[Велика сеоба Срба|Велике сеоба Срба]] 1690. и 1737—1739.{{sfn|Lampe|Jackson|1982|pp=62}}
 
[[Датотека:Ivan Zasche, Portret bana Josipa Jelacica.jpg|мини|лево| upright = 0.9|Бан [[Јосип Јелачић]] борио се против Угара 1848. и 1849. године]]
Ред 314:
{{Pie chart
|thumb = right
|caption = Становништво 1991. године<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf|accessdate=044.04 4. 2020}}</ref>
|label1 = [[Хрвати]]
|value1 = 78.1
Ред 328:
|color4 = Light
}}
Од проглашења независности савремене Хрватске дошло је до значајних промена у националном саставу њеног становништва. Према последњем попису у [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичкој Републици Хрватској]], који је извршен исте [[1991]]. године када је проглашена независност савремене Хрватске у њој је живело 4.784.265 становника. Најбројнији су били [[Хрвати]], којих је било око 3.736.356 становника (или 78,1%), други по бројности били су [[Срби]], којих је било око 581.663 становика (или 12,2%), трећи по бројности били су [[Југословени (народ)|Југословени]] којих је било око 106.041 становника (или 2,2%), а четврти по бројности били су [[Муслимани]], којих је било око 43.469 становника (или 0,9%).<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf|accessdate=044.04 4. 2020}}</ref> Од тада велики број Срба се иселио, или је протеран из Републике Хрватске, а народ Југословени који је био трећи по бројности 1991. године потпуно је нестао.
 
Према [[popis stanovništva u Hrvatskoj 2011.|попису из 2011.]] у Хрватској је живело 4.284.889 становника. Хрватска је насељена већином [[Хрвати]]ма. У мањине се сврставају, [[Срби]] (у последњем рату њихов број се значајно смањио), [[Бошњаци]], [[Italijani|Италијани]], [[Мађари]] и други.