Слободан Селенић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Слободан је рођен јуна 1933. године у Пакрацу, где је живела мајчина породица. Био је син јединац родитеља, Саве професора и Вере рођ. Подунавац<ref>"Годишњак САНУ", Београд 98/1992.</ref> која потиче из свештеничке породице. Сава је био велики присталица и један од вођа предратне Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића. Родитељи су се преселили у Срем, у Руму. Отац је пре и после женидбе живео и радио у Београду, бавећи се просветом, а касније новинарством и политиком. Родитељи су пред Други светски рат држали приватну гимназију у Београду. Током Другог светског рата Сава је сарађивао са партизанским покретом. Он је у име своје партије водио преговоре са комунистима око стварања заједничког "Народног фронта".<ref>"Југословенски историјски часопис", Београд 1997.</ref> Међутим крајем 1944. године био је стрељан од стране партизана.
 
Млади Селенић звани '''Боба''' је основну и средњу школу завршио у Београду. Ту је и студирао енглески језик и књижевност, на Филозофском факултету београдског Универзитета. Постдипломске студије похађао је током 1950. године у Великој Британији. Бавио се у младости новинарством, па од 1955. године књижевношћу. Радио је као уметнички директор (са смо 29 година живота) у предузећу "Авала филму", и сарађивао листовима "Борби" и "Делу".<ref>Ненад Дикић: "Ординација доктора Фаустуса", Београд 1995.</ref> Писао је есеје и књижевне критике; бавио се превођењем са енглеског језика. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности, Универзитета уметности у Београду. Као доцент ступио је 1965. године на Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Дописни је члан САНУ у Београду од 25. априла 1991. године. Био је ожењен са Меримом; становали су од 1964. године у стану код Студентског парка; у браку нису имали деце. Академик Слободан Селенић је умро од рака, у 62. години живота у јесен 1995. године у Београду.<ref>www.Biografija.Org</ref>
 
Био је последњи председник Савеза књижевника Југославије. По проф. Ненаду Прокићу ''Био је паметан као пчелица и леп као неки скандинавски принц. Представљао је углађену, паметну, лепо васпитану Србију''.<ref>"Вечерње новости", Београд 29. септембар 2017.</ref>