Каравађо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 106:
 
Каравађо је у ово вријеме такође повезиван са низом римских [[проститутка|проститутки]] и куртизана, посебно са Филидом Меландрони, поријеклом из [[Сијена|Сијене]], која му је служила као модел за серију слика које је насликао крајем 1590их: Марту и Марију Магдалену; изненађујуће [[садиста|садистичку]] и [[еротика|еротичну]] Јудиту која одрубљује главу Холоферну, гдје је Јудита приказана како ставља мач на врат тиранина у окружењу које више подсјећа на неки римски куплерај него на шатор асирског генерала описан у [[апокриф]]у; и заробљену Свету Катарину која грли мач који ће јој одузети живот.
 
Управо овим дјелима, у којима је свете личности поставио у савремено окружење и пресвукао у савремене хаљине и користио живи модел, Каравађо је усавршио сликарску технику [[кјароскуро|кјароскура]] која ће му донијети славу и значај. У исто вријеме је развио и свој карактеристични [[тенебризам|тенебристички]] стил, гдје су сјене скоро потпуно црне а свијетли дио слике без нарочите модулације форме, који Белори описује овако:
 
„Толико је био привржен том свом стилу да никада није приказао ниједну фигуру на отвореном дневном свјетлу, већ је умјесто тога пронашао начин да гради слику у мрачној и затвореној соби, постављајући лампу високо на таваницу тако да свјетлост пада окомито надоле, откривајући најкарактеристичније дијелове тијела фигуре, док је остатак у тами.”
 
== Почеци ==