Тиндалов ефекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Сређивање
Ред 1:
{{Без редних референци}}
[[Датотека:Why is the sky blue.jpg|200px|мини|Тиндалов ефекат на опалесцентном стаклу.]]
[[Датотека:SonneNebel.jpg|мини|200п|Расејање сунчевих зрака кроз крошње]]
[[Датотека:WaterAndFlourSuspensionLiquid.jpg|200px|мини|Брашно растворено у води изгледа као да има плавичасту боју, зато што до посматрача стиже само расејана светлост, а на честицама брашна се најбоље расејава плава боја.]]
 
'''Тиндалов Ефекатефекат''' је ефекат [[расејање|расејања]] светлости на честицама у [[колоид]]ном систему, попут [[суспензија]] или [[емулзија]]. Тиндалов ефекат се појављује у нехомогеним срединама, уколико су размере нехомогености мале у односу на таласну дужину светлости и ако је индекс преламања нехомогености различит од [[индекс преламања|индекса преламања]] средине. Ову појаву могуће је посматрати у дисперзионим срединама: у диму, у прашњавом ваздуху, у [[колоид]]ним растворима. Јачина расејане светлости у том случају није иста у свим правцима, али је симетрично расподељена у односу на правац кретања примарног светлосног таласа. Средине у којима се може посматрати ова светлосна појава називају се ''мутне средине''. Тиндалов ефекат се користи у разликовању различитих типова мешавина: [[раствор]]а, [[колоиди|колоида]] и [[суспензија]].
 
Ефекат је назван по ирском научнику [[Џон Тиндал|Џону Тиндалу]].
 
== Дифракција светлости ==
 
Светлост је [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] које је видљиво људском оку. Креће се најкраћим путем којим ће стићи до одређене тачке, а то је праволинијски, све док не наиђе на неку препреку. Светлост од ње може да се одбије, може да се преломи и прође кроз њу, а може и да се апсорбује. Ако је препрека јако мала, светлост скреће и заобилази ту препреку. [[Дифракција]] светлости је одступање светлости од праволинијског кретања. До дифракције не може доћи ако је [[таласна дужина]] ''λ'' већа од димензија ''-{d}-'' препреке.
 
Ред 21:
 
Расејање се описује индексом преламања. [[Индекс преламања]] ''-{n}-'' представља однос брзина простирања светлосних зрака који се преламају из једне супстанцијалне средине у другу.
 
{{Clear}}
 
== Примери ==
 
[[Датотека:Bluishgrayeye.JPG|thumb|150px|left|Боја очију такође потиче од Тиндаловог ефекта у мутном слоју дужице. Познато је да [[меланин]] апсорбује светлост. У недостатку меланина светлост се дифузно расипа и тада долази до изражаја најмања таласна дужина - плава.]]
Тиндаловим ефектом може да се објасни небеско плаветнило. Познато је да се највише расејавају таласи кратких таласних дужина из спектра видљиве светлости. То значи да што је мања таласна дужина, њена реактивност са честицама из атмосфере је већа. Због тога велике таласне дужине, близу црвеног дела спектра, пролазе без интеракције кроз атмосферу и ми дању видимо плаво небо. Јутарње и вечерње руменило се објашњава проласком светлосних таласа највећих таласних дужина са најмањим расејањем.
Линија 31 ⟶ 32:
С друге стране, облаке видимо као беле, јер се они састоје од доста великих честица, что условљава равномерно одбијање таласа свуда у простору. Све таласне дужине се подједнако расипају и зато наше чуло вида детектује белу боју.
 
== ЛитератураВиди још ==
* [[Расејање]]
* [[Rejlijevo rasejanje|Релијево расејање]]
* [[Ултрамикроскоп]]
 
== Литература ==
* Физика 3, Светозар Божин, Милан Распоповић, Емило Даниловић
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Tyndall effect|}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Физички феномени]]